Branič

Страна 82

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—10

ције нису замењене, пошто је налог за замену требао да изда банци сам сопственик тужилац, који кад то није учинио, има да сноси последице. Пошто су парничари у главном остали на рочишту при тужби и одговорима на тужбу, Београдски Првостепени Трговачки Суд донео је пресуду, која је, непромењена одобрена од Апелационог и оснажека од Касационог Суда, а којом је тужилац одбијен од тражења, да му акционарско друштво, које је замену акција извршило, изда нове акције, али је осуђена банка-депозитар акција, да поменуте акције .исплати по курсној вредности тужиоцу на дан извршности пресуде, ако не може да му испоручи саме акције. У веома снажно образложеном судском разлогу се каже: „Да се из члана 5., 8., 9., 10., 11., 12., 13., и др. зак. о акц. друштвима види, да се ниједно акционароко друштво не може основати без одобрења Министра Народне Привреде, односно Министра Трговине и Индустрије, правила се не могу иотврдпти док не одобри Министар, а исто се тако не могу ни заменити без одобрења. Без комесара министрових не може се одржати никакав збор, а по чл. 75. пом. закона, Министар може у свако време, преко својих изасланика, прегледати књиге Банчине, може по чл. 75. решити, да друштво ликвидира и т. д. У опште, из целокупне садржине зак. о акц. друштвима види се, да је овака радња од оснивања до ликвидације и стечаја, под надзором Министра Трговине и Индустрије, а он све то чини, да се не би ни једна радња друштвена догодила, која се не би сагласила са одредбама поменутог закона. „Према томе, ако друштво у току свога рада поступа по својим правилима које је Министар одобрио или по допунама правила такође одобреним од стране Министра, значи, да ако су те радње ма у ком погледу биле у духу закона о акц. друштвима, те се радње не косе са одредбама закона. „Да ли су те одлуке Министра Трговине засноване и на закону, не могу се нападати у једном грађанском спору, нити су такви приговори умесни у пом. случају. „У овом конкретном случају, банка је хтела свој акциски капитал повећати на тај начин, што је номиналну вредност од 250 динара својим акцијама повећала на 1000 динара у духу члана 93. својих правила. Да

банка није огласима позвала својс акционаре, да замене старе акције новим, како наређују њена правила а нарочито чл. 93., могли би се чинити приговори на законитост њене радње. Али како се из огласа поднетих баш од тужилачке стране на белешци види, да је она у свему поступила по чл. 93. који је као допуна правилима одобрена од страке Министарства Трговине, њој се не може приговорити на незаконитост у опште ове њене радње, као што је то чинио тужилац у тужби на свима до сада одржагаим рочиштима. „Због тога су сви приговори тужилачке стране у односу на радњу банчину у замењивању својих акција од једне вредности на другу, недоказани и неосновани. „Сам тужилац признаје, да је био у доцњи за замену акција и према томе када је у доцњи, он мора и последице те своје доцње сносити тим пре, што на њега није утицала ујз тајог. „Такође је неоснован приговор његов, да банка као акционарско друштво не може њему откупити те незамењене акције, њиховим новим по номиналној вредности, пошто банка по већ поменутом члану 93. правила има на то право, а када има по својим привилима на то право, значи у исто време, да то њено откупљивање није противно закону. Било би противно закону само у том случају, ако их она не би доцније продала по берзанском курсу и вишак не би уиела као ванрсдан приход у резервни фонд. „Према свему овоме што је тужилац у незамењивању акција претрпео штету и што банка њему неће да замени спорне акције од вредности по 250 динара за нове у вредности по 1000 динара, није одговорна банка и она се има сваке одговорности ослободити, а тужилац се има осудити на плаћање банчиних трошкова до сада". Горњи случај, расправљен по нашем схватању, на једино правилан и законит начин од стране сва три суда има велики практичак значај. Парничари ће у будуће знати, да се не може судским путем, путем тужбе, нападати рад једног акционарског друштва, које поступа по овлашћењу у правилима, нити се може тим путем оспорити законитост таквог рада, иошто је ово питање, питање законитости, једном расправљено приликом одобрења правила и њихових измена од стране Министра Трговине и Индустрије.