Branič

Страна 2

„Б Р А Н И Ч"

Број 1— 2

избежно носити национално обележје. Једном речју, закони имају своју пасивну и активну улогу у животу народа и државе. Они с једне стране синтетизирају обичаје, потребе и погледе народа и друштва чије унутрашње односе регулишу и тиме постају огледало стања које стварно постоји у држави. С друге стране пак, закони су изванредан и прворазредни инструменат у проношењу и стварању нове идеологије, која може имати за циљ једну трансформацију друштва и његовог поретка у најбољем смислу. Они у држави престављају једну сталну машину за непрекидно дејствовање у подизању материјалном и духовном, у васпитању и развићу нарсдних маса. Али да закони одговоре тој својој намени и изврше успешно и једну и другу своју мисију, они морају бити нациснални, морају одговарати духу народном, морају бити писани језиком народним. Наполеонов Грађански Законик, имајући те особине, по своме дејству имао је много вишу мисију и несравњено дуже трајање него ли све Наполеонове победе. Бечки Конгрес већ 1815. године збрисао је последице тих победа, али дејство Наполеоновог Законика и његова мисија врше се и данас. Проучавајући наше ново законодавство ми смо дошли до извесних стручних констатација, као и наш правнички свет, које у општем интересу мислимо, да је потребно истаћи. Општи поглед на наше унифицирано законодавство даје овај резултат и ову констатацију: осим закона кривичног и закона о меници и чеку, сви остали изједначени закони наши не само да воде порекло од аустријских оригинала, већ су и у концепцији правној и у употребљеном материјалу готово дословно пренети из аустријског законодавства. Осим овога и ако већ тешки и анахронични за наш народни правни живот, они су поврх тога писани једним језиком готово неразумљивим и са једном терминологијом за нас толико туђом, да се без немачког оригинала не могу многа места у законима ни разумети. У томе се нарочито одликује нови стечајни закон, закон о принудном поравнању ван стечаја и закони који се односе или су у вези са том материјом- Тако на пример за исте су, коментатори њихови, проф. Верона и Зуглија рекли : да су каткада у службеном преводу управо неразумљиви. (Види предговор г. г. Верона и Зуглија: Стечајни закон коментар — Загреб — 1930.). За друге су пак, као што је на пр. закон о судским таксама — а и тај је превод аустријског закона — и саме оне судије које су његова начела познавали из пређашњих аустријских закона, изјавиле, да је то врло тежак и к том несигуран посао примењивати тај нови закон. (Види предговор Михалиновића и Д-р Тртња, судија из Сарајева: Закон о судским таксама — Сарајево 1930.)- Ми цитирамо само ове законе, јер су њихове коментаре писали и