Branič

Врој 1—2

„Б Р А Н И Ч"

Стрлиа 15

зиром на оно што је речено о бланко преносу по франц. Сос1е с!е Соттегсе, из кога је, у главном. трг. законик, преведен. такво гледиште би се још могло и оправдати- Али, с обзиром на одредбе меничног закона, гледиште наше праксе је неисправно и нема ослонца у закону. Пре или после оно ће морати бити одбачено, пошто се срећом, код нас не признаје законска снага преседанима у судској пракси. Практично, питање се своди на ово: Ремитент вучене менице, трасант сопствене менице и трасант менице вучене на сопствену наредбу, као први индосанти, индосирају менице, потписсм на полеђини менице, дакле, бланко преносом. Код сопствене менице, испод имена првог индосанта, налази се још један индосамент, у облику бланко преноса. Извесно лице, чијег потписа у с-пште на меници нема, има меницу у своме притежању и као таквс, тражи обезбеђење код суда, не у ■своје име, већ у име и за рачун а) једног индосанта, чији се потпис налази на меници и б) једног лица које, у опште, у меници не постоји, ма у коме виду. За те своје радње, нити у меници, нити у особеном пуномоћству, нема овлашћења. У случају под а) пуномоћник је означио за свога властодавца једног од индосанта, у случају под б) избор властодавца је пао на лице изван њих. У томе је овај назови пуномоћник, толико слободан, да по вољи може одређивати себи властодавца. Касациони Суд у своме II. одељењу расматрајући решење Београдског Трговачког Суда од 1930. године бр. 44851., којим је једном таквом пуномоћнику оспорена легитимација пуномоћника, примедбама својим од 23. августа 1930- год. бр. 10034 поништио је ово решење Београд. Трг. Суда, са ових разлога-" „Кад се из менице поднете уз акта тражења забране види, да је она у смислу § 15- мен. закон пренета и на тај начин сопственик могао постати лице у чијим се рукама налази, ■онда је првостепени суд погрешио што је молиоца адвоката, који се појављује као пуномоћник стварног сопственика Шнелера, одбио од тражења зато што на спорној меници нема преноса од стране њеног сопственика, нити какво друго овлашћење да се може Д. појавити као пуномоћник, јер кад се по наведеном пропису, адв. Д. може појавити као сопственик менице, онда се он може појавити и као пуномоћник, које је право мање од права сопствености и овим обухваћено. Према томе адв. Д. се је могао појавити као пуномоћник, те га је Суд требао као таквог сматрати, у толико пре што је он тај који означава Шнелера за сопственика." Незаконитост овс одлуке, није потребно нарочито доказивати, јер би то значило понављање онога, што смо већ о овом пигању казали. Ипак истичемо тврђење ове одлуке, да се„адв.