Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 93

начела, али су она била од толиког утицаја да је се кривично право морало послужити њима. Одбацујући дакле хипотезу слободне воље, ново кривично право служећи се резултатима науке, у првом реду психологије, усвојило је у место старог начела слободне воље, појам урачунљивости преко начела детерминизма. Кривац се дакле не посматра као једна уображена јединка, која нема никакве везе са стварним светом, него као таква јединка, која живи и ради у друштву са свима својим индивидуалним особеностима, како психолошким и соматолошким, тако и социјалним условима под којима живи. Нове кривично-правне школе истичу све више изучавање кривца, и под њиховим снажним утицајем он постаје један од основних кривично-правних појмова. Насупрот старој дихотомији, тако омиљеној класичној школи, створена је од стране нових школа трихотомија кривично-правних појмова, у којој је кривцу нарочито посвећена велика пажња. Личност кривчева се продубљује и потанко изучава, тако да се он од сада преставља не само у сасвим другој светлости, него се и наглашује његово присуство на позорници људских недела. Не прво кривично дело већ кривац, и систематика кривичних дела и није ништа друго него последица разних његових делања с погледом на објекат његове радње, његове мотиве и његову психу. Отуда нова школа поставља и решава питање урачунљивости насупрот избледелој шимери слободне воље. Затим, низ питања она покреће и убацује у законодавство. Тако: питање кажњивости малолетника, питање смањене урачунљивости, питање мера безбедности, питање основа и циља казне, питање основаности и опортунитета новчане казне с погледом на привредну моћ осуђеника и њихов социјални положај. Под утицајем нове школе, почела је да се ствара и осваја терен криминалне политике, једна релативно нова наука. Њен је задатак поглавито у томе, да проучава разне врсте злочина, њихово порекло и њихове узроке, као и да изналази средства за борбу противу злочина. Док је стара класична школа водила борбу противу злочина само репресијом и то грубом, нерационалном и штетном, што би у тој борби уосталом представљало њено једино оружје, — дотле модерна криминална политика, води ту борбу разним средствима и на разне начине, а првенствено превенцијом. Она проналази природне и социјалне узроке криминалитета и ствара мере, у колико је то могуће, за отклањање или ублажавање тих узрока, и тек на основу тих проучавања приступа репресији пажљиво и опрезно, водећи рачуна о свима моментима који су од утицаја, с једне стране на кажњивост кривчеву, с друге стране на његово извињење. Под утицајем тих нових проучавања, нова школа уноси.