Branič

КОНТИНУИТЕТ УСТАВА И ЗАКОНИ.

(Утицај промене устава на важност ста»рих закона)* I. Нормативна школа (проф. Келсена у Бечу) је везала пнтање важења старнх закона (донетих под ранијим уставом) за питање континуитета и дисконтинуитета правног поретка. По њој, у случају дисконтинуитета престају да важе сви закони. не само они који су у супротности с новим уставом, него и они који су у сагласности с њим. За њу, дисконтинуитег значи потпуно нов живот, почетак новог права које нема никакве везе са ранијим. Такво гледиште ми не можемо да примимо. Песумњиво, узевши ствар чисто логички, дисконтинуитет значи почетак новог правног поретка. Ипак из тога не излази да престају и закони који су у сагласности са новим уставом. Почетак новог иравног поретка значи да долази иова власт, али ту нову власг ми себи замишљамо везану циљем правног поретка. Она није само власт, ради власти или воља ради воље. Она је власт ради реда. Обарај.ући стари, гради нови поредак, увек п о р е д а к. У интересу реда пак морамо иризнати да остају у важности стари закони. Пошто се не противе новом уставу, или, другим речима, иошто се не противе револуционарним циљевима нове владе, немамо разлога да их сматрамо за неважеће и управо тако ми и не смемо да нх сматрамо. Ако они баш желе, у револуционарном заносу, да покажу колико не поштују стари режим и стари устав, они би то и моглн изрично рећи. Разлика између гледишта нормативне школе и овога би се сводила на ово. По њему нови власници морали би рећи изрично да стари закони важе и даље; ио нашем гледишту обрнуто: морали би рећи да они не важе. Нормативистичка теорија — која је била управљена протпв идеје власти, замењујући је идејом норме, правила — овде је (као и више

*) О овом питању, које је код нас добијало више пута практичне важности, пишем у овом чланку највише да покажем како се оно расправља у модерној теорији.