Branič

Страна 172

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

наплате према пореском обвезнику као главном дужннку. У овом случају -за пореску власт наступа могућност примене тач. 4 чл. 146 под 3 правилника. Ово се види и из чл. 97 тач. 3 Уредбе о осигурању, принудној наплати и ненаплативости лорееза. в) Пореска власт је поступила по тач. 4 чл. 146 под 3 правилника и писменом одлуком позвала јемца да плати дугованп иорез за који јемчи, пошто је утврдила да се дуговани норез од пореског обвезника није могао наплатити, али је у току извршења наплате према јемиу наступила застарелост наплате пореза према пореском обвезнику као главном дужнику, а наплата од јемца још ннје извршена. Извршење нанлате се према јемцу има обуставити, јер је гашењем обавезе главног дужника ирестала и обавеза јемства, а одредбе о ирекиду зас-тарелости не могу се на обавезу јемства као на обавезу акцесорне прнроде самостално применити.

1) На крају наших разлагања о застарелости да додирнемо још једно данас врло важно питање, које резултира из факта унификације иореског законодавства за целу земљу. То питање је питање о временском сукобу закона, Ово питање заслужује нарочиту пажњу у одлучивању : по одредбама кога закона (данас важећег или дерогираног) се има расправити иитање застарелости у иогледу пореских обавеза насталих и пореских кривица учињених пре сгупања на снагу новог иореског законодавства ? Одмах морамо нагласити да ово питање нема практичног значаја за право државе да гони и казни кривце за учнњене пореске крнвице односно за наплату већ изречених казни. Нема лрактичног значаја ово питање зато, што је оно решено једноставно Законом о амнестији и аболицији кривица по законима о непосредним порезима, таксама, трошарини и царини од 10 априла 1929 год. -Јер, по чл. 1 овог закона сва лица која су почннила било какве кривице по горе наведеним законима до 31 децембра 1928 год. ослобођена су сваке казне, док се изречене а ненаплаћене казне неће наплаћивати, а већ наплаћене се неће вратити. У колико пак право државе на разрез пореза није застарило расправиће се по законима, које ћемо ипже изложити о сукобу закона о праву државе иа разрез полеза. Са ових разлога ми ћемо ое задржати на питању о сукобу закона у погледу права државе на разрез и наплату већ разрезаног пореза, ко.је питање је данас и акутно и важно. 2) Општи је принцип у праву да закони немају повратну снагу, јер 1ех роз^егјог с1его§а1 ргшгет, те по правилу нови законп важе само за у будуће и примењују се на ново засноване правне односе. Ово начело има свог оправдања у разло-