Branič

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 173

зима који проистичу из тежње да се схвори сигурност у засиованим иривахно Ј правним односима и да се очувају законом стечена права. Па ипак, оно није догма у коју се не смедирати, нарочито оно нпје догма за законе који се доносе у општем интересу и у којима се има у виду више јавни интерес. За ове законе, у којима је ангажован јавни интерес, допушта се повратна снага закона и оишта примена на све случајеве без обзира на време њиховог постанка, јер се претпоставља да овакви закони одговарају више духу времена и начелима правичносхи. Закон о непосредним порезима је несумњиво један од. *таквих закона. Он регулише пореско-правне односе грађана према држави, а доноси се у јавном и општем интересу са претпоставком да је бољи, савременији и правичнији од онога који је њиме замењен. Са ових разлога он се има применити у пуном обиму на све односе пореско-правне природе без обзира да ли су они заснованн по одредбама дерогираног или по одредбама новог закона. У колико то законодавад не жели и у колико хоће примену новог закона временски да ограничи, он то чини преко прелазних наређења. II кад законодавац у прелазним наређењима новог Закона о непосредним порезима у погледу његове примене ништа не оиредељује, и у погледу застарелости не чини никакав изузетак, онда је поготову јасно, да се одредбе новог пореског законодавства о застарелости имају без икаквог ограничења и без икакве резерве применити како на оне пореске обавезе и разрезане порезе од дана ступања на, снагу новог закона, тако и на све оне порескоправне обавезе чији иостанак датира из времена важења дерогнраних пореских закона. Горе изложену правну ситуацију у иогледу временског сукоба одредаба дерогираног и данашњег пореског законодавства ни у колико не мења последњи став чл. 158 Закона о непосредним порезима у коме се вели: „несвршени разрези пореза до 1 јануара 1929 год. имају се извршити по одредбама ранијих закона". Ова законска одредба, и ако има карактерпрелазног наређења, регулише једну другу ствар, а резултира из тежње законодавца да буде правичан према свима својим грађанпма и да очува своје стечено право. На име, ова законска одредба која говори само о несвршеним разрезима, пронисује само то, да се сви они порески предмети, који су остали неонорезовани по одредбама ранијег законодавства, а нису застарели, имају порезовати онако како би били порезовани да су за разрез пореза били својевремено пријављени, или ако су иријављени да је разрез пореза већ извршен. Законодавац је овом законском одредбом хтео да- буде правичан и да сачува своје стечено поверилачко право, како би висина пореског задужења оваквих пореских предмета одговарала прописима оног законодавства које је важило у времену када је раз-