Branič

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 181

С друге стране, кад је за кривњу — коју к. закон претпоставља — свест о противправности дела нужан елеменат, немогућно је сагласити гледиште законодавчево о урачунљивости са схватањем науке о кривњи. Било да се урачунљивост схвати као претпоставка кривње, било као њен елеменат а оба ова гледишта бране се у науци — наилази се на потешкоће. Стога је врло вероватно да ће се пракса у сумњивим случајевима о томе: да ли постоји које психичко стање из § 22 које онемогућава сазнање о противправности дела, или правна заблуда из § 21 урачунљивог извршиоца, оријентисати у смислу искључења умишљаја услед правне заблуде, како то правилно подвлаче Шиловић-Франк, Кривични..., с. 26. Ово у толико пре што заблуду о противправности тешких к. дела, у данашње доба, могу имати по правилу само лица абнормалног душевног живота. Кад се има на уму да је кривња основно начело к. закона, начело које имплицира свест о противправности, оваква оријентација могла би се само поздравити. Даље, по § 21 к. з. „незнање или неправилно схватање овога кривичног закона никог не извињава...". Из овога излази аг§итеп1о а сопЈгапо да незнање или неисправно схватање ванкривично правних закона извињава. Закон дакле разликује ванкривично правну од кривично правне заблуде. Али питање је кад постоји прва а кад друга. Кад би к. закон био самостална целост, практична примена пом. законске одредбе била би лака. Међутим, по техничкој правној нужности, к. закон нема те самосталности. Да би направио биће к. дела законодавац или с-твара нове појмове или употребљава готове појмове из других правних области. На тај начин велики део к. дела саграђен је од овог мешовитог материјала, двоврсних зак. прописа, Пошто само заблуда у погледу к. закона не извињава, настаје за судију врло тешко питање: када се има узети да се заблуда односи на прописе к. закона а кад на ванкривично правне прописе. Питање постаје у толико теже што је законодавац, одређујући појам разних к. дела, заузео врло различит став према појединим прописима из других правних области. Једне је напросто примио; друге је само мало изменио, а треће је из основа променио. На пример: појам новца из т. 5 § 14 к. з. поклапа се са појмом новца у административним законима; појам покретне ствари из т. 6 § 14 к. з. само употпуњава појам покретне ствари по грађ. закону; појам исправе не слаже се са појмом исте, датом у грађ. суд. поступку. Замислимо неколико конкретних случајева: фалсификатор новца —■ § 234 к. з. — брани се да није знао законске прописе о појму новца; крадљ(ивац — § 314 к. з. — наводи да није знао да је украдена ствар покретна; фалсификатор исправе § 214 к. з. —■ доказује да није имао ни појма да је фалсификовани објекат ма каква исправа.