Branič

Страна 150

„Б Р А Н И Ч

Број 4

нарочити изглед, јесу: либерализам и рационализација судских радњи. Први се принцип одн. дејство истог нарочито огледа у појачању положаја оптуженога и њиховог браниоца према тужилачкој страни. Наиме, начин третирања обеју странака од стране суда потпуно је истоветан, у колико је то по природи саме ствари могуће, особито код мањих деликата. По новом поступку дакле не постоји ни „оптужничка клупа", у до сада уобичајеном смислу те речи. Нарочито на главном претресу, по правилу ни у колико не пада у очи разлика између тих двеју странака, већ се има утисак да су обе у истом одн. једнаком положају. Што је најглавније, притвор одн. истражни затвор су стварно једна реткост у односу на наш досадањи поступак. А и сада начин доношења одлука о лишењу слободе оптуженога по новом поступку пружа много више гарантије за њихову праведност и за лични интегритет окривљеника,. него што је до сада био случај. Јер кад суд одлучује о томе, он то .чини у нарочитој седници, о којој се сачињава кратак записник, те је тако, с обзиром и на учешће државног тужиоца у дотичној дискусији, обезбеђена и извесна јавност у поступању, бар писмена, ако не и стварна. — А рационализација новог поступка опажа се пре свега у јасној подели функција и надлежности, с једне, и у ограниченој могућности деволуције и употребе правних сретстава, с друге стране. Јер, докле је раније и један најнезнатнији преступ, по вољи странака, могао да буде предмет решавања код три инстанције и да на њему буде запослено укупно по више од десет судија, дотле се по новом кривичном поступку сваки кривични спор редовно завршава код друге инстанције и просечно са половином судија мање него до сада. У истини, против сваке судске одлуке постоји могућност употребе само једног правног средства и одлука вишег суда по истом је нравноснажна. Ово нигде у закону није нарочито истакнуто, али је стварно тако. Међутим, иако је овакав став законодавца у суштини одличан, ипак нам изгледа, да је требало задржати систем трију инстанција макар за теже злочине. Н. пр. за оне, за које је у закону предвиђена или, још боље, у конкретном случају изречена смртна казна или вечита робија. Напослетку заслужује да буде нарочито истакнута и та околност, да се по новом поступку, који је начелно усмен и контрадикторан, много мање пише него по старом. — Овај последњи је у томе погледу заиста заслуживао назив „папирног" поступка. Одлуке судова по новом поступку су кратке и садрже само оно што је најнужније. У томе погледу, осетиће се, са ступањем на снагу новога поступка, једно велико олакшање, што ће пак практично доста допринети бржем и лепшем отправљању судских послова. Али, поред напред изложених примедаба и опаски, које му иду у прилог, новом кривичном поступку се чини једна за-