Branič

Страна 204

„Б Р А Н И Ч

Број 4

суд да пресуди, да она — тужиља Ј. Н. Т. има право да са. тужеиом А. К. П. ужива на равне делове. заоставштину пок. К. ] I. и да јој тужена накнади на име таксе... Тужена је одговорила да према §413. г. з. тужиља не би имала права да учествује у ужитку са заоставштине њеног лок, мужа. Суд је донео пресуду у смислу тужбе коју .је Апелациони суд оснажио а Касационн суд је својим решењем од 1931 год. нашао да је апелациона пресуда на закону основана. Слпчним примедбама, Касациони суд је у 1930 год. поништио био једну апелациону пресуду, где је и тада, узгред буди речено, исто лице било одељенски председавајући а са разлога : „Погрешно је налажење суда, да је нраво деобе наследиика побројаних у § 414 г. з. условљено њиховим учешћем, иоред удове, у уживању заоставштине њеног мужа у моменту његове смрти. Наређењем § 413 г. з. одређено је право учетпћа у уживању поред удове и осталих који су у томе по неком основу учествовали у моменту смрти њеног мужа. Таква лица имају, наравно, по начелу § 492 г. з. и овлашћење да своја права оделе. Међутим, доношењем наређења § 414 у в. § 415 г. з. створен је посебан положај за наследнике побројане у првом пропису. Они учествују у уживању са удсвсм без сбзира, дз ли су у овсм учествовали и у мокенту смрти њзнсг мужа, и своје делове могу у случају неслагања оделитн. То овлашћење пе постоји за остале наследнике, него је условљено њиховим ранијим учешћем у уживању у смислу § 413 г. з.*) Душан П. Миши^ судија. Кад је оптужени био осуђек једанпут за опасну нрађу и једанпут за тешку крађу кз § 222 тач. 8. старог казкеног законика, па опет извршк опасну крађу, онца нема места примени § 317. новог криз. зак. Неготински Првостепени суд нашао је, да према карактерним знацима, изнетим у одлуци поротног суда, у радњи оптужених Ђорђа и Љубомира, што су ноћу око 11 часова 24. X. 1929. г. развалили ограду од плота односно кошаре приватног тужиоца и кроз начињени отвор извукли једну дебелу свињу, — стоји дело из § 223. тач. 2. старог казненог законика, које одговара делу из § 316. тач. 2. и 3. новог крив. зак. Ценећи прописе старог и новог кривичног законика суд је нашао да је за оптуженог Љубомира блажи стари казнени законик зато, што би се према новом кривичном законику имао

*) Видети „Нешто о такси на удовички ужитак" — „Бранич" за јануар—јуни 1929. год.