Branič

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 20а

према њему применити § 317. истог законика, по коме би се имао казнити робијом од 5 до 20 година, јер је раније осуђиван за дело из § 322. тач. 8. казненог законика, коме пропису одговара § 316. тач. 1. крив. зак., док се по старом казненом законику и за дело из § 223. тач. 1. к. з., коме одговара § 316. тач. 1. новог крив .зак., оптужени, с погледом на све околности, има казнити робијом од 2 до 20 година — § 223. последњи став, у вези § 14. старог казненог законика, те му се казна има по новом пропису и одмерити. Касациони суд поништио је ову пресуду: „Погрешно је државни суд нашао, да би за оптуженог Љубомира у погледу квалификације представљеног дела опасне крађе, по новом кривичном законику за њега стајао случај из § 317. истог законика, а погрешно зато, што је за постојање таквог дела потребно, да је неко два или више пута био осуђиван, за дело крађе из § 316. поменутог закона. Међутим из акта овог предмета види се, да је оптужени Љубомир био осуђиван један пут за дело тешке крађе из тачке 8. § 222. каз. зак., а други пут за дело опасне крађе, према чему је погрешно нахођење суда, да дело из тач. 8. § 222. старог каз. зак., одговара делу опасне крађе из тач. 2. § 316. новог крив. законика, јер је за дело тешке крађе потребан претходни договор а за дело из § 316. тач. в. новог крив. зак. да су ову крађу учинила два или више лица, која су се удружила за вршење крађа, а то није појам истоветан појму договора из тач. 8. § 222. старог каз. зак. Према овоме, има се узети, да је оптужени Љубомир за дело опасне крађе осуђиван само једанпут и да према њему у овоме случају не може стајати нити се применити § 317. новог кривичног законика". Примедбе !. одељења од 5. маја 1930. год. Бр. 6052. Т. И. Уништај неовереног тестамента не може чинити дело из § 397. крив. зак. Иследни судија тужио је суду Живојина, судију Првостепеног суда зато, што је 27. фебруара 1925. године написао тестаменат пок. Радоју код његове куће и исти понео из села у суд а доцније га, по своме признању, поцепао и уништио, те је оваквим својим поступком створио себи кривицу из § 397. новог кривичног законика. По расмотрењу акта ове кривице, Првостепени суд је нашао, да у радњи окривљеног, што је написани тестаменат пок. Радоја неоверен и непотврђен поцепао, не стоји дело уништаја исправе из § 397. крив. зак., нити какво друго кривично дело, јер се из целокупне истраге а специално из испита присутних писању овог тестамента види, да је окривљени, као неспорни судија заиста отпочео писати тестаменат, али га није довршио, т .ј. није га својим потписом оверио, нити потврду на истом ставио. Оптужени изјављује да је написани а