Branič

Будимир Плакаловић, судија трг. суда ГАРАНТНО ПИСМО У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Гарантно писмо није ништа друго, до једно писмо из трговачке кореспонденције, у коме се извесно лице обавезује, да ће платити дуг, или извршити ееко чињење или нечињење, ако то, и у колико то, главни дужник, о року учинити не би могао. Дакле, гарантно писмо је исправа, о закљученом уговору о јемству, у ужем смислу § 829. г. з. Гарантним писмом се обезбеђује, гарантује извршење неке тражбине, те је отуда, свакако и добило своје име. Из тога изилази, да гарантно писмо, без гражбине која се њоме обезбеђује, дакле, само за себе, не прставља и није ништа. Према томе, обавеза издаваоца гарантног писма (јемца), акцесорне је природе, пошто она зависи од постојања обавезе главног дужника, за кога је гарант узео на себе обавезу јемства. Обавеза јемца је такве природе, да се не може одвојити од обавезе главног дужника и сматрати је као неки самостални правни посао 1 . Када би ово постојање било могућно онда обавеза, коју на себе узима издавалац гарантног писма, не би било јемство у правом смислу речи. О природи гарантног писма, које је у великој употреби у банкарском и трговачком саобраћају и код нас, постоје у теорији и у пракси разна схватања.Суштину целе ствари чини то, да ли је гарантно писмо самостална обавеза њеног издаваоца, независна од обвезе главног дужника, за чији се дуг гарантује, чли је то једно обично јемство из општег грађанског законика као што 1 смо ми напред тврдили. Од тога ће зависити и решење питања, да ли издавалац гарантног писма има права приговора прегходне тужбе (ћепеПсшт ехсиззшшб 8. огсНшз). Јер ако се узме, да је гарантно писмо једна самостална обавеза, онда приговор претходне тужбе не би се могао истицати, и обратно томе, ако би се узело да је гарантно писмо само^ доказ о једном обичном јемству, у ужем смислу, онда би истицање приговора претходне тужбе, добило своју најширу и најпогпунију примену. Истакнута питања постављају се зато што наш трговачки законик, о гарантном писму, као специјалном трговачком послу не говори ништа. А поред тога, у истом није предвиђено ни то, како ће се и на који начин попуњавати празнине, појављене у трговачком законику. А да је ћутање трг. законика, у погледу гарантног писма, једна празнина, с обзиром на распрострањеност истог, о томе не може бити сумње.