Branič

Страна 238

,6 Р А Н И Ч*

Број 5

без икакве традиције у трговини? На своје трговачке обичаје, могу бити горди Ђенова, Венеција, Марсељ, Лион, Хамбург и др., али ми ? — ми никако не. Јер ако се бацимо за неколико деценија уназад, ми ћемо доћи до горког сазнања, да су наши трговци водили трговину најпримитивнијег облика, служећи се рабошем, јер су често били неписмени, или толико' писмени да воде свој ,,тефтер" вересије. Трговачки обичаји су стварани у доба када је трговина била у своме најснажнијем полету, и то у појединим трговачким центрима Италије, у градовима, који су иначе, и били у управи, најмоћнијег друштвеног реда, трговаца. Прописи цивилног и канонског права били су за трговину и сувише формалистички, те је се она од њих морала еманциповати и створити, своје засебне прописе. Ти и тако створени трговачки обичаји, учинили су снажан утицај на доцније писане трговачке законе, и то у толикој мери, да су многи само преписани у исте. Данас у доба писаних закона, у доба трговачких конвенција у међународној трговини, обичаји су изгубили сваки значај. О њима може бити говора само, као о извору трговачког права са историјске тачке гледишта. Или, у најбољем случају, оставити их, да се њима попуњавају, као и до сада, празнине писаних закона (§ 10. грађ. зак.). Но, и противно нашем тврђењу, да и допустимо да постоји трговачки обичај, да се банке одричу, код гарантних писама, прговара претходне тужбе, ми ћемо наићи на једну другу тешкоћу. На име: Наш трговачки законик не говори, како се имају попуњавати његове празнине. Грађански законик у § 10. каже да се празнине грађ. законика имају попуњавати ,,опште познатим обичајима". Поставља се питање шта је, у попуњавању празнина трг. законика важније, грађански законик или трговачки обичај? Због историјске вредности трговачких обичаја, због њиховог некадашњег огромног преимућства и моћи над писаним законима, многи писци, па и Др. Аранђеловић и Сп. Радјчић, дају првенство трговачким обичајима, над писаним грађанским закоником. Па, шта више, изгледа, да ће то бити санкционисано и у пројекту новог трг. законика, који се у овом питању, угледа на италијански трг. законик, где се моћни утицај трговачких обичаја још није потпуно изгубио. У недостатку изричних законских прописа, најлогичније је истакнуто питање решити, полазећи од ове, сигурне и логичне поставке. На име, поћи од тога, да је грађаиски законик, главна основа цлокупног приватног права и да су његове одредбе, добрим делом, општег карактера. У односу према њему, трговачки законик се појављује, као 1ех з р е с 1 а П з, као закон који важи за ограничени ред људи, дакле, као изузетан (е х с е р 11о п е 1). Па ђ када тако ствари стоје, онда ништа није логичније него празнине тога изузетног, специјалног трг. законика, попу-