Branič

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 355

зак. о штампи, по коме зак. пропису изрично је предвиђено кажњавање по тежим прописима кривичног законика и закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, у случају кад за иста кривична дела зак. о штампи предвиђа блаже казне начело противно § 2. кривичног законика. Што се пак општег дела кривичног законика тиче, у завршном ставу чл. 6. уводног закона речено је, да ови прописи важе изузетно од § 13. крив. законика и за специјалне зако«е, „у колико се њима нарочито што друкчије не наређује". Видели смо да се у чл. 89. зак. о штампи друкчије наређује у погледу на условну осуду, те према томе, важи оно што је у том зак. пропису речено, баш по сили чл. 6. уводног закона 111 Ппе. Има још један разлог због кога је примена условне осуде по зак. о штампи немогућа. То је с тога, што зак. о штампи предвиђа кумулативну казну — затвор и новчану — у многим својим одредбама — чл. 56., 57., 60., 66., 67., 68. и др. поред тога што негде предвиђа казну затвора само — чл. 65., 69., 71. и др. а негде алтернативно, казну затвора или новчану казну чл. 70. и др. Код оваквих кумулативних казни, које су најчешће у зак. о штампи, практично је неприменљив §. 65. крив. зак. прво с тога, што овакав случај овај зак. пропис апсолутно' не предвиђа (закон каже: „код осуде на строги затвор до шест месеци или на затвор до једне године или на новчану казну. ." и т. д.) јер би у противном у место речи или ставио реч И и друго, што се томе противи необично императивни чл. 40. зак. о штампи који није измењен чл. 6. уводног закона у вези чл. 13. кривичног законика, према ранијим излагањима, а који наређује, да новчане казне, судске таксе и трошкове морају осуђена лица положити судској благајни у року од осам дана по извршности осуде. Како би се могло одвојити издржавање осуде затвора у смислу §. 65. крив. зак. од новчане казне коју треба платити у року од 8 дана по извршности пресуде, а да се не повреди принцип јединства казне и да се не дође до апсурдума! Поред тога, не треба заборавити, да по чл. 11. зак. о изменама и допунама у зак. о штампи (измењен чл. 33.), за кривична дела учињена штампом одговарају заједно: писац, уредник, издавач, штампар и растурач, према одредбама крив. зак., закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави односно према одредбама зак. о штампи. Како су чл. 34., који говори о одговорности писца на првом месту, а овај законски пропис има везе и са чл. 35. и 36., даље чл. 37. који I овори о одговорности самоеталној и другостепеној издавача односно наручиоца у односу на уредника, чл. 38. који говори о одговорности штампара у осуству писца, уредника или издавача, и чл. 39. који говори о одговорности растурача или продавца самостално или у недостатку писца, уредника или штампара, у против-