Branič

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 371

друге стране, дужност коју има да га не учини .. . мобили, између којих има личност да изабере, многобројни су, сложени и разнолики; појам дужности (ма какав да је филозофски њен извор и природа) појам онога што је допуштено и онога што је забрањено . .. Између свих ових мобила личност одабира више мање свесно и дуго и на крају узима једну одлуку. У озом одабирању и овој одлуци интервенишу нужно његов нервни систем и специјално његови психички неурони. Разу мљиво је дакле да стање здравља или болести ових неурона има утицаја на одлуке личности и следствено намеће, у извесној граниии, његову одговорност. Стање и функционисање мозга су сачињавајући елементи одговорност и индивидуе. Тако сваћена, одговорност човека по.јављује се биологу, као једна функција човекових психичких неурона: одговорност одговарајући нормалности а неодговорност болести ових неурона" (Сгаззе! Вт1о^Је ћишаЈие). Међутим данас је очевидно, на како ниском ступњу стоје чланови људског друштва како у погледу знања, тако и у погледу здравља свог нервног система. Поред општег незнања, имамо и опште оболење мозга код највећег броја чланова људског друштва. Према томе данас је свест човекова више мање немоћна, скоро помрачена. Са таквим стањем ствари практично је врло тешко говорити о људско.ј слободној вољи па самим тим и о људској одговорности. То је још и Христос запазио још у своје време и зато је и рекао: „Оче опрости им, јер незнају шта раде." Када тако ствар стоји у опште у погледу одговорности људи — у толико јасније излази да један епилептичар у сваком случају мора бити неодговоран за своја дела. Јер његов мозак никада не може имати ону способност хладнокрвног расуђивања и свесног одабирања и одлучивања.. . Његови су психички неурони оболели, његова је свест више мање тупа — и он има све негативне особине његове психе за слободну акцију. Он је подређен више аутоматским радњама, те самим тим он је неодговоран. Иначе ни у ком случају она законска класификација одговорности не може се одржати у погледу полу-одговорности јер на извесне појаве наша свест или реагира са свима својим атрибутима — те је лице одговорно, или она .је болесна те бива безмоћна и губи особину слободног одлучивања према томе подређена својој болести — и самим тим неодговорна. Биолошки само се тако може поставити овај проблем. Све друго бива вештачки и створено више из обзира практичне користи. Ту и сам Сгаззе*, сматрам да греши, (и ако је одличан