Branič

Број 8

.БРАНИЧ'

Страна 393

У борби коју су водили либерали с домом лордова они су побеђивали на тај начин, што су лордове стварали према потреби. Ту лежи и објашњење зашто су овај лордовски суфицит стварали баш либерали, противници свих привилегија по голом праву рођења. Дом лордова и после многих изгубљених битака с доњим домом задржао је и дан данас многе прерогативе. Али као шло су прерогативе британског краља мање од оних једног претседника републике, тако су и прерогативе дома лордова много мање од оних, које у републикама имају сенати. У законодавном погледу дом лордова може да предложи све законе, као и доњи дом, али од 1911. г. њему је одузета свака иницијатива за финансијско законодавство. Дом лордова је у праву да све оне законе, сем финансијских, који су примљени у доњем дому, одбије или тражи измене или допуне. Ако финансијске законе дом лордова без икакве измене не прими у року од једног месеца од када му их је доњи дом предао, они ће уз краљеву промулгацију постати извршни и противу воље лордова. За остале законе ствар није иста. Ако дом лордова одбије један закон донесен у доњем дому, илн тражи нарочите амандмане, доњи дом ће о закону гласати понова. Ако доњи дом остане код исте одлуке, а дом лордова закон и по други пуг одбаци, доњи дом гласа и по трећи пут. Остане ли дом лордова и по трећи пут код исте одлуке, доњи дом тражи директно краљеву промулгацију и закон оглашава извршним, противу воље горњег дома. Што је дакле остало дому лордова од његових законодавних прерогатива? Остало му је само право, да доношење једног закона о новчаним наметима или издацима одуговлачи за највише месец дана. А за остале законе, ако својом упорношћу не би изменио одлуку доњег дома, дому лордова припада право двогодишњег одуговлачења. Ово проистиче отуда, што закон из 1911. год. прописује, да између првог и трећег гласања у доњем дому морају прогећи две године. А тада воља доњег дома добија дефинитивно законску санкцију, био у питању најобичнији закон о тамањењу штеточина или закон о укидању приватне својине. Британски је спецификум да у јурисдикцији дом лордова игра директну улогу. Над енглеским, шкотским и ирским судством стоје три засебна апелациона суда, за ова три разна законодавства. Али изнад њих стоји судски колегијум дома лордова као врховни апелациони суд за Енглеску, Шкотску и Ирску. Изнад овог суда постоји само суд за читаву империју, о којему ће доцније бити речи. Види се, да су прерогативе дома лордова, исто тако конвенционалне природе, као што су прерогативе британског крал>а. Познаго је да све установе, које нам се представлзају