Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч«

Страна 455

и осталим код нас уведеним хипотекарним књигама. Док је код књига тапија и интабулационих протокола прегледност материјала врло отежана и растргана, да се и не може говорити о некој сувислости и повезаности грађе, дотле је код земљ. књига дана јединствена слика целога стања некретнине. Поред тога уписима у ове старе књиге нису исцрпљене све могућности уписа права и правних чињеница, ко.је се могу односити на извесну некретнину. Док су ове књиге само фрагменгаран приказ тог стања, дотле земљ. књига даје јединствену целину тог правног одношаја и фактичког стања. Није насупрот гому основано мишљење, да је основна разлика између земљ. књига и ових старих књига у конститутивности уписа у земљ. књиге. Ову конститутивност уписа у књигу (скопчану с истодобним издавањем гапија) и интабулациони протокол недвоумно истиче законодавно тумачења од 13. VII. 1850., V. Бр. 1197. (Збор. В., стр. 259): „Имајући у виду, да се код нас потврђивања тапија у судовима чине у оној истој цељи јавне сигурности притежања, ради које цељи баштинске књиге по добро уређеним земљама постоје, и ради које је цељи законодавно решење од 16. априла 1850. V. Бр. 581. издаго, да се приступи заведењу ових књига у отечеству нашем, законодавна власт нашла је за добро, §§ 292. и 298. грађанског законика тако протумачити, да до установљења баштинских књига у нашем отечеству судска потврда тапија и других уговора о преносу права имају о«у исту правну важност, коју и убаштињења по овим §§-има законика имају". Тиме је у вези с одредбом §-а 292. и др. грађ. зак. јасно изражено, да се стварно право на некретнини стиче једино уписом у књигу тапија, издањем тапије, односно уписом у интабулациони протокол. Није дакле у тому тежиште разлике између ових старих и нових земљ. књига. Тежиште је ствари баш у овој великој суставности и потпуности приказа права и факата у земљ. књизи, које омогућују брз, треновит преглед стања. Поред тога важно је напоменути и разлику у поступку. И ако је новим законом о издавању тапија од 30. маја 1931. битно олакшан и убрзан посао око издавања тапија, ипак се то ни из далека не да сравнити с брзином поступка у земљишнокњижним стварима. По нашим земљишнокњижним законима странке могу. доћи пред суд и у записник дати пред судом изјаву о односном правном послу. Тиме је за њих сав посао потпуно довршен. Самим часом предаје тог писмена земљишнокњижном суду они су већ стекли тражено право — под претпоставком наравно, да је то према књижном стању могуће! Док је код тапија потребна претходна и-нгервенција општинске власти и позивање граничара итд., све то отпада као сасвим сувишно код баштинске књиге. Већ из ових летимичних потеза види се колики пробиг донашају земљ. књиге за наш кредит и у опште за сав послени свет. (Наставиће се)