Branič

Страна 490

,Б Р А Н И Ч"

Број 10

одобравао је у колико су лекарска уверења, прописана правилима била повољна и у колико је Управни Одбор налазио да је у интересу Фонда. Прелазе из вишег платног разреда у нижи Управни Одбор одобравао је по правилима. Ради упрошћавања рада и уштеде у административним трошковима одлучено је: да чланови своје улоге шаљу само преко Поштанске Штедионице и да благајник према извештајима ове спроводи књижења а новац да подиже и полаже Државној Хипотекарној Банци на приплод. На та.ј начин Поштанска Штедионица је у ствари ручна благајна, преко које се може увек вршити контрола новчаног обрта, а Државна Хипотекарна Банка остаје као главна благајна. Код благајника остају најмање суме потребне за дневне исплате. Као што ћете видети из рачунског извештаја код Држ. Хип. Банке има на уложној књижици Бр. 40444 динара 444403, код Поштанске Штедионице дин. 21.217.25. Свега Динара готовине 466749.73. У току рада обратиле су нам се Адвокатске Коморе у Скопљу и Подгорици и предложиле нам да извршимо осигурања њиних чланова преко нашег Пензионог Фонда. Ми смо прихватили тај предлог, пошто би повећање броја чланова ишло на ојачање самога фонда и предложили овим коморама, да с обзиром на § 118 зак. о адвокатима издејствују потребно одобрење од стране Господина Министра Правде. Молимо Скупштину да ово прими к знању и да начелно одобри пријем у чланство овога фонда и адвокате чланове Скопске и Подгоричке Адвокатске Коморе у колико би Господин Министар Правде овакав поступак одобрио. Према броју уписаних чланова и платежним разредима принос фонда имао је бити дин. 149050 месечно, док је овај принос, као што ће те видети из рачунског извештаја, износио око 100.000.— динара месечно. Управа је слала опомене свима члановима ко.ји су у задоцњењу са уплатама, али је одзив по овим опоменама био скоро никакав од оних чланова, који се нису ни пријавили. До данас Фонд је имао два смртна случаја г. г. Милутина Протића и Васу Симића, бив. адв. из Београда. Фонд има једног члана г. Димитрија Сечанског, адвоката из Неготина, који ужива инвалидску ренту у 900.— дин. месечно почев од 1. јула 1931. године. Постоји још једно тражење инвалидске ренте од стране г. Тихомира Петровића, адвоката из Књажевца, кога је Управни Одбор одбио, али Избрани Суд по жалби г. Петровића још није донео одлуку. Како је обезбеђење адвоката новина за цео сталеж, то су се у току рада морала појављивати разна питања код свих фондова у земљи. Да би се постигао бар једнообразан рад код свих фондова, ако још није могуће образовање једнога