Branič

Страна 550

„Б Р А Н И Ч*

Врој 11

планова, те других помагала; има се установити које ће парцеле сачињавати једну правну скупину — „земљишнокњижно тело"; „да се изнађу права и овлаштења скопчана са поседом земљишта'' (§ 22.), дакле све пољске и кућне служности, реални терети, па и обрти скопчани с некретниеом („радицирани обрти"), те надаље да се идентификују садашње ознаке земљишта с пређашњим. Права и овлаштења скопчана с некретнином могу се уписивати само онда, ако су односне странке у тому сугласне. Ако је међу странкама у тому спор, тада ће повереник странке упутити на парницу, да се пресудом установи опстојност права. Друга стварна права, која нису поменута у т. 3. §-а 22. поменутог закона не могу се уписивати у овом првом стадијуму оснивања, него ће се моћи пријавити у каснијем стадију т. зв. исправљања. То нарочито важи за хипотекарна права. „У погледу првих извиђања — каже се у Образложењу пројекта овог закона, Б. 3. — имало се је разматрати, да ли би било могуће проширити ове извиђаје одмах и на остале терете, који у § 22. бр. 3. нису наведени, нарочито на хипотекарна права. Тиме би се поступак дакако убрзао . . . Али с обзиром на културне прилике извесног дела нашег народа и с обзиром на то, што су сразмерно нови закони за Тирол од 17. марта 1897 и за Форалберг од 1. марта 1900 оставила изналажење других терета поступку за исправљање . . . комисија је сматрала да ће се постићи бољи и поузданији резултати оснивања, ако се утврђивање тих више пута компликованих терета и њихових рангова у случају првога оснивања земљ. књига резервише доцнијем поступку (§ 23. став 3.). Постоји бојазан, да се извиђаји ако би већ у првом поступку обухватили и утврђивање свих терета и њиховог ранга, не би могли вршити донољно савесно или пак да би одуговлачили сам поступак, тако да од тога барем у извесним кра.]евима не би било очекиваног убрзања рада." У смислу одредбе друге алинеје § 23. зак. о ун. уређ. оснив. и испр. з. к., повереник ће морати изнаћи власничка права и сва ограничења тога права. Ту ће му од помоћи бити књига тапија респ. сама тапија, коју странка по одредби т. 2. §-а 19. мора приказати суду. Као власник уписује се ималац гапије, ако на њега гласи. Ио ако се по.јави противник тога власничког права, па ако је он у поседу односне некретнине, тада повереник неће моћи уписати као власника имаоца тапије, него тога фактичног поседника. Ако дакле настане о том питању спор, „онда ће се изнаћи последњи фактични поседник и резултат овога истраживања узети као подлога свему доцнијему службеном раду" (§ 26.). Овим установљењем фактичног поседа и признавањем преимућства напрама самом законском власнику још није одузета