Branič

4

Бр ј 1!

.БРАНИЧ"

Страна 583

његове конструкције Нове Криминологије, као тто смо то већ и раније напоменули. Тако он у гл. I. ове књиге говори о криминалној еволутивној Криминологији. У овој глави писац се бави питањем науке у опште, говори о психи.јатрији, антронологији, психосоциолошкој медицини и т. д. Развијајући своју криминологију и кригикујући стару он се у гл. II. ове књиге бави изучавањем Криминалне Антрополологије диференцијалистичког карактера. У овом одељку оштро се обара на теорије Ломброзове, а нарочито критикује теорију о т. зв. к р и м и н а л н о м т и п у, и у опште даје критику радова Ломброзових, а у исто време даје појмове психологије као науке, која изучава средства којим се може и греба спречавати развој криминалитета. У књ. III. исте књиге писац даје конструкцију своје Мове Криминологије. Тако писац на првом месту критички разматра психолошку страну људске конституције. Дакле он се бави питањем унутрашњости човечијег организма и даје појмове криминалне психологије у вези са људском конституцијом. Сем гога он конструише т. зв. правац псих о-ф изиологије у опште, а специјално се задржава на питању криминалне п с и х о-ф и з и о л о г и ј е. Писац у гл. III. под А исге књиге говори са доста дегаља о физиолошком основу Нове Криминологије, у коме одељку нарочито обраћа пажњу на Психо-физиолошку Криминологију, ма да исгина не даје јасну дефиници.ју ове. Даље се писац, у гл. IV. под В) исцрпно бави психолошким основима Нове Криминологије. Он нарочито обраћа пажњу на психолошку страну кривца, његов карактер, његово опхођење доводећи све ове особине кривчеве у везу са његовом кривичном одговорнсшћу. У гл. V. под С) исте главе писац излаже питање основа морфолошких с обзиром на кривца, на којима треба да почива Нова Криминологи.ја. Овде се писац упушта у критику питања наслеђа и атавизма с обзиром на питање кривичне одговорности кривца, и даје класификацију криваца с обзиром на психо - физио - морфолошку страну човечијег организма. У главу VI. под Д) писац излаже еволуцију криминалног типа. Тако вели ова.ј писац „вол>а на првом месту одређује карактер а карактер сам по себи одређује акци.ју. Акција својим евентуалним обнављањем одређује, али на један индиректан начин врсту типа." Дакле као што се види тип кривични није схваћен у смислу Ломброзовог кривичног типа већ тип који се формира од стране био психичких особина сваке индивидуе. То је динамички појам кривичног типа. Даље се писац у овој глави бави изучавањем еволуције разних категорија криваца, критикујући дату квалификацију од стране позитивне школе. Писац да.је класификацију криваца, коју заснива на законима психологије,