Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч*

Страна 601

Тач. 4. § 399! гр. суд. пост., то јест, да ли се у смислу ових законеких прописа има сматрати да је једна прибелешка или интабулација одн. забрана већ с т а в љ е н а, иако решење о тој ранијој прибелешци или ивтабулацији одн. забрани, у тренутку тражења новог обезбеђења, још није постало извршно. У једном конкретном случају, молилац је, тражећи. да суд стави забрану на имање дужниково, за доказ о томе, да му је тражбина у опасности, поднео једно решење о ранијој забрани, које још није било постало извршно, наводећи при томе, да постоји претпоставка из тач. 4. § 399. г. с. п. за одобрење нове забране. Међутим, Срески Суд за Град Београд, својим решењем Бр. 40.756. од 19. септембра 1931. год. одбио је молиоца од тражења, са разлога, што- је нашао, да он — молилац — приликом тражења забране није испунио услов из тач. 4. § 399. г. с. п. По нахођењу суда, није било доказа о томе, „да је поднето решење о ранијоЈ забрани извршно, а сама, пак, та околност, што је једна забрана на имање дужниково одобрена, према једном неизвршном решењу о тој ранијој забрани, не претставља довољан доказ за обезбеђење спорне тражбине и пре уговореног рока њене исплате. Опасност је, каже даље суд у својим разлозима, за тражбину, према томе, у овом случају, само привидна, а не и стварна." У својој жалби изјављеној Апелационом Суду, молилац је критиковао гледиште, које је заступљеио у горњем решењу среског суда, позивајући се и на ранију судску праксу по сличним предметима и наводећи специјално, да законодавац, „када је у § 399. т. 4. г. с. п. рекао, да је довољно, да је већ једна забрана стављена, он није мислио, да то решење (о ранијој забрани) буде извршно, већ само да је забрана одобрена, јер би иначе законодавац то изрично рекао, а када то није изрично речено, подразумева се, да је довољно, да је забрана само одобрена." — Међутим. Б. А пелац. Суд оснажио је ожалбено решење, својим решењем Бр. 8839 од 16. октобра 1931. год. а жалбу је одбацио. По нашем пак мишљењу, гледиште, које је заступљено у решењу среског одн. апелационог суда, правилније је од онога, за које се пледира у жалби. Јер, заиста, правна сулбина једнога неизвршног решења, као што је било оно у даноме случају, је неизвесна и не може се са сигурношћу предвидети, да ли ће оно до краја опстати, односно, да ли ће постати извршно, и тиме произвести жељено правно дејство, или не. Израз „с т а в љ е н а," који се тиче прибелешке, интабулације или забране, треба тумачити у смислу „п р е с у ђ е н а," односно за правилно разумевање тога из-^ раза, треба се, у смислу § 2. г. с. п., а у вези §§ 8. и 10. пзСг^; . ' ■ . ' .