Branič

Страна 602

„Б Р А Ч И Ч"

Број 12

зак., послужити поређењем, одн. аналогијом, а не може се у правом смислу рећи, да је једна ствар већ пресуђена, пре него што је дотична пресуда извршном постала. Сем тога, ово је гледиште, с погледом на данашње прилике, и целисходније, пошго је социјално и привредно стање данас и иначе сувише лабилно, те треба избегавати свако оно решење, које можда на први поглед задовољава један апстрактни интерес правде и правичности, али, сво.јим посредним дејсгвом, прети, да унесе извесан немир и несигурност у област оних правних односа из којих је потекло, Наиме, у оваковим приликама, одлуке судова треба да су више прожете тзв. конзервативним, ма колико да је иначе једно либералније тумачење закона обично симпатичније и за препоруку. Улога судова и у овом погледу данас је врло деликатна, јер оии сада, као ретко кад, имају нстински да регулишу друштвени живот, дајући појединим стварима онај ток и правац, којим оне, узевши у обзир све околности, у данашњем моменту треба да иду. Отуда и уобичајени, а и овде истакнути аргуменат о већ постојећој судско.ј пракси, на који се истина треба обазрети, није увек подједнако убедљив, јер и пракса судова несумњиво мора ићи за развитком времена и правних односа, у коме развитку често има и понављања, али се стварно никад не стоји на једном месту. Те тако и правни конзерватиз а м, кога мало пре поменусмо, није негација правне динамике, о којој, и по овом нашем мишљењу такође треба водити рачуна. 1 ) 2. — Друго стварно питање, које ћемо овде навести и о њему укратко изложити наше мишљење, састоји се у томе: дали суд може одобрити забрану одн. прибелешку и по једној неизвршној пресуди, којом је повериоцу одн. потражиоцу забране призната извеона тражбина, то јест, да ли се и таква пресуда има сматрати као пуноважнз исправа у смислу § 377. гр. суд. пост., илп не. У једном коикретном случају, молилац је, тражећи забрану, за доказ свога тражења поднео једну пресуду среског суда, која још није била постала извршна. Међутим Срески Суд за Град Београд, решењем својим од 13. маја 1931. год. Бр. 7541., одбио је молиоца од тражења као недоказаног, нашавши, да се оваква, дакле, неизвршна, пресуда не може узети као пуноважна исправа у смислу § 377. гр. с. пост. Молилац је на ово решење изјавио жалбу, у којој је у главном навео следеће разлоге :

') Треба напоменути, да је за начин расправе истакнутог питања равнодушна та околност : да ли је у даноме случају тражена прво прибелешка, па онда забрана, или обратно, или се пак ствар тиче двеју сукцесивних прибележака одн. забрава.