Branič

Број 12

„Е Р А Н И Ч"

Страна 609

Истражни судија на основу § 96 и § 108 а1. I Крив. Суд. Пост. обуставља поступак, чим се повуче захтев за гоњење. У овом случају захтев треба идентификовати са речју предлог. По § 276 Крив. Суд. Пост. пресудом ће Суд оптужбу одбити, између осталог и ... „што нема за подизање оптужбе потребног предлога". А по § 379 за дела ко.ја извиђа и суди Срески Суд одбациће захтев или обуставити поступак чим се одустало од захтева. Дакле од почетка прве извиђајне радње, па све даље у току извиђаја и истраге, законодавац стално напомиње, да сваки даљи рад зависи од предлога и његовог постојања. Поред овога, дела која се гоне по предлогу, већим делом тангирају приватни интерес а мањим Јавни, те се зато приватном интересенту и препушта на вољу хоће ли кривца гонити или не. У неким случајевима нла више, судска заштита повређеног приватног интереса, више повређеном одн. оштећеном може нанети штете, него користити, и зато је он једини позван и властан да свој интерес сам одмерава и изабере једно од двога, хоће ли судску заштиту или не. Према свему, закључују, да се предлог може до почетка главног претреса опозвати и да се државни тужилац не може томе противити ни поступак продужити. Насупрот овом гледишту, други тврде, да опозивање предлога од стране оштећеног, не везује државног тужиоца и да ако он не прихвати одустанак, Суд је дужан предузети даље законске радње и наставити поступак. Овакво своје гледиште они, углавном заснивају на аргументу, да је предлог оштећеников један акт чисто процесуално-правне природе и да од њега само зависи започињање гоњења одн. истраге. Од тога момента, главни фактор по тој кривици, постаје државни тужилац и без његове салгасности одустанак — опозивање предлога нема перфектну форму. Јавни интерес заступа државни ингерес и он је једини и властан да га одмерава, у колико постоји и у име његово говори. И баш зато што дела која се извиђају и го.не на предлог, задиру и у јавни интерес, стога је потребна и сагласност државног тужиоца за његово опозивање. Само^ пак опозивање оштећеног, за себе може представљати једну врсту олакшавне околности за оптуженика, одмеравање степена његове виности и висину казне. Ми сматрамо, да је прво изложено становиште, по коме опозивање предлога обуставља сваки даљи судски поступак и без сагласности државног тужиоца, као једино правилно и законско решење.. И по нама, не само да није потребна сагласност државног тужиоца, у питању опозивања предлога, него ми држимо да се државни тужилац о њој уопште не може изјашњавати. Јер, правно је немогуће, да се државни тужилац појављује у моменту кад предлога више нема. Да