Branič

Страна 614

,Б Р А Н И Ч'

Број 12

не гони и не казни, а тај интерес појединца је већи и важнији и за повређеног појединца и за само друштво, већи и важнији, него онај интерес друштва — државе — да гони и казни кривца. За ова дела закон је поставио услов, да се јавна оптужба може подићи и поступак, који се у ствари води по званичиој дужности, може покренути само, ако овлашћено лице изјави да то жели. Предлог је, дакле, захтев за кривични поступак, који ставља овлашћено лице, предлог је манифестација жеље тога лица, да се покрене кривични поступак, предлог је најзад правна изјава воље, која има то правно дејство, да послужи као уелов кривичног поступка. Субјективни гахјмови: захтев, жеља, воља чине садржину предлога. Предлог је дакле воља овлашћеног лица и предлог неминовно претпоставља егзистенцију таквога овлашћенога лица, које је способно да има вољу и да изрази вољу. Ко је овлашћен да подноси предлог одређује § 85. и 87. к. з. Према § 85. предлог подноси оштећени т. ј. онај чији је правни интерес оштећен или угрожен кривичним делом. Ако је овлашћени пословно неспособан, у место њега даје предлог његов законити заступник (87. § од I). Ако лице овлашћено на предлог умре, може да стави предлог брачни друг, родитељи и деца овлашћенога лица. Дакле у опште узев, јасно је ко има право, да подноси предлог. Из самог текста закона у §§ 85. и 87. ово право излази јасно, тако јасно, да нису потребни никакви коментари. Има међутим два случаја т. ј. има их вероватно више, али ми ћемо у овом чланку обрадити два случаја, два интересантна и за праксу врло значајна случаја у којима није сасвим јасно да ли извесна лица могу да подносе пуноважни предлог. Та два случаја су следећа : 1) Да ли заступник оврховодитеља (повериоца на чију молбу се спроводи извршење на имовини дужника), без нарочитог овлаштења од стране оврховодитеља, може да подноси приватни предлог противу дужника — кривца. — 2) Да ли управитељ стечајне масе, као такав, може да подноси приватан предлог противу дужника масе, или чак и против стечајног дужника. Задржаћемо се у првом реду на првом питању. Спроведено је извршење против дужника, пописане су и стављене под судску забрану ствари. Кад је дошао дан дражбе заступник оврховодитеља са судским извршитељем или другим надлежним јавним органом изашао је на лице места и установио, да је дужник све ствари које су биле стављене под судску забрану — отуђио. Дакле дужник је извршио крив. дело из § 366 т. 3. к. з. Заступник оврховодитеља је одмах, на лицу места у записник неуспеле дражбе, издиктирао своју изјаву : да тражи, да се дужник кривично гони; дакле ставио је предлог за кривични поступак.