Branič

Број 12

.БРАНИЧ

Страна 615

Пошто је приватни предлог битни услов кривичног поступања, прва је дужност кривичног судије, да установи и процени : да ли оваква изјава заступника оврховодитеља представља пуноважан предлог. Логично размишљање иде овим редом : На предлог овлашћен је оштећени. Своје право да ставља предлог, овлашћени може извршити непосредно или преко свог заступника, али у сваком случају мора бити јасно, да он, овлашћени, захтева кривични прогон. Мора бити Јасно да је овлашћени изјавио своју вољу, да се против извршиоца дела води кривични поступак. Када ће, међутим, ова воља бити несумњива, ако друго лице стави предлог ? Само онда ако је то лице опуномоћено од лица овлашћеног на предлог и то јасно и одређено опуномоћено да поднесе предлог за кривични прогон. Оштећени је до душе, као оврховодитељ, овластио једно лице да га заступа код извршења, али то значи да га је овластио, да се стара о обезбеђењу и наплати тражбине, а не на друго. Не може се узети да га .је у оној пуномоћи за заступање код извршења, овластио и за подношење приватног предлога, јер то он, оштећени, није изричито изјавио-, а не може се узети ни то, да га је прећутно на ово овластио, јер приватни предлог значи, да се дужник, — кривац •— прогласи привим и казни, а овај циљ приватног предлога излази из оног општег оквира пуномоћја : да се заступник стара о обезбеђењу и наплати тражбине. Једино оштећени има право предлога, једино он може да захтева прогон и ту своју изјаву он мора поднети изричито, јасно и одређено, па ако то чини преко заступника, мора се ипак несумњиво видети, да он подноси приватан предлог т. ј. мора бити несумњиво евидентно, да Је оштећени баш у циљу подношења приватног предлога овластио заступника. Код случаја са заступником оврховодитеља ове евидентности нема. Не сме се губити из вида, да је приватни предлог услов кривичног поступка и кажњивости и као такав, он мора бити несумњиво доказан, а никако презумиран. Дакле једини логичан закључак је, да заступник оврховодитеља, без специјалног овлашћења од стране оврховодитеља, не може подносити приватан предлог противу дужника, који је отуђио ствари стављене под судску забрану. Други случај : да ли управитељ стечајне масе, као такав, има право да ставља приватни предлог, јесте исто тако практично врло важан. Неки виши судови су ово питање решили у позитивном смислу, ја међутим мислим да је овакво гледиште виших судова погрешно и покушаћу да своје мишљење оправдам. Установили смо да је предлог у својој суштини воља правна воља. — Да бисмо успешно одговорили на питање које нас интересује, морамо се позабавити суштином правне институције стечајне масе и стечајног управитеља. Стечај се