Branič

Страна 622

.Б Р А Н И Ч"

Број 12

Истеком рока овог другог прогласа сматра се земљ. књига дефинитивно основана. Завршавајући овај сумарни преглед примципа и задаће баштинских књига и поступка оснивања земљ. књига у Србији и Црној Гори ваљда неће бити сувишно надодати и неке напомене, које се односе на сам тај посао. Нема сумње, да је тај посао врло обиман и тежак, да изискује много жртава, а нарочиго много добре воље и пожртвованости од стране органа, који то спровађају. Нитко неће, а нити може да оспори велику замашност овог оснивања за целу земљу, а посебице за самога сељака и привредника, који ће и лакше и брже моћи добити јефтинији кредит, него ли до сада — јер досадањи земљишници својом несуставношћу и недовољном прегледношћу не дају баш .јаког основа за то. Свима је меродавним одавна јасна велика и хитна потреба, да се и код нас једном већ уведу баштинске књиге. Та је потреба постала очигледном и великом још крајем прве половице прошлог века, а нашла је изразита одјека у нетом поменутим решењима (из 1850. и след. год.). Међутим гемпо, којим иде то оснивање код нас ник.ако не обећава, да ће се бар у наше догледно време остварити жеља наших законодаваца из 1850. год. До сада се код нас започело оснивање свега у седам срезова, па и тамо иде рад неким успореним кораком. Много су тому криве и околности, што катастар није на време свуда довршен, али највише помањкање особља, које то оснивање има спровађати. Услед буџетских немогућности једва да два или три повереника имају помоћника и услед тога не врши се рад паралелно бар у две општине, него се ради сукцесивно и тако спорије. У Министарству Правде надзор над оснивањем воде прекаљени стручњаци, који су давно опробали сво.ју способност на сличном раду у Босни и Херцеговини, али се и ту опажа велико помањкање помоћног особља без кога се не може напред. Оснивање земљ. књига спада међу виталне иаше потребе, но просперитет рада спречава стара наша болест — „буџетска немогућност". Па ииак, овај толико замашни посао и не би био онолико скуп, као што то изгледа. У целој некадањој Аустрији оснивање катастра стајало је тадању државу свега 30 мил. форинта. Па и кад би узели у обзир сразмерност вредности садањег новца услед настале поратне девалвације валута, цело наше оснивање ваљда не би премашило ту суму. А установу катастра и земљ. књига налажу поред општих трајних интерееа целе заједнице, још и нарочити фискални интереси, који нису за одбацивање. II јзад треба истаћи, да овако преко потребна и корисна