Branič

3

Број 12

,Б Р А Н И Ч'

Страна 623

установа не сме изгледати перскупа, све кад би то она случајно и била. Време је већ једном, да се реализује давна жеља наших старих, који су још пред 80 година објавили велику потребу и корисност баштинских књига.

Проф Ј1. Таубер КОНТРАВЕРЗЕ НОВОГ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА I. Приватна тужба. Увођење у живот новог кодекса увек поставља низ питања, која нису била предвиђена, нити изречно решена законодавцем. Задатак је доктрине и јудикатуре да та питања расправе и нађу солуције, које ће бити у складу са словом и духом новог права и потребама живота. Јављају се таква питања и при примени нашег законика о судском кривичном поступку од 16 фебруара 1929 год. Једно од њих се тиче начина, на који најближи рођаци умрлога приватног тужиоца могу предузети гоњење окривљеника. По ранијем српском законодавству право на приватну тужбу је било чисто личне природе, зато и није прелазило на најближе сроднике оштећеникове, изузев права на тужбу за клевету и увреду, коју су могли „дати, односно продужити парницу, ти сродници". (§ 216, бр. 2 срп. кр. пост.) 1 ) По друтим кривичним делима због којих је се учинилац могао гонити само по приватној тужби, право на тужбу смрћу оштећениковом је се гасило, а започети поступак обустављао. Сличне одредбе садржавала је већина старијих европских законодавстава, као немачко, мађарско, италијанско, руско и др. Тај став занодавства није могао задовољити развијену правну свест, јер нема правног разлога, због којег би кривцу иорала користити смрт његове жргве, која је, може бити, била чак у посредној вези са извршеним кривичним делом: огорчење, бол, телесна повреда лако могу погоршати иначе оронуло здравље оштећеника и убрзати његову смрт. Али и ван ове претпоставке смрт оштећеникова не сме да буде околност, која укида кажњивост једног кривичног дела. Стога наш нови крив. зак. у § 87, т. 2 донео је одредбу, која даје наведеном питању сасвим другу солуцију, а која гласи овако :

') В. Др. Б. Марковић : „Уџбеник српског кривичног поступка" 1926. г. стр. 152.