Branič

СУДСКА ПРАКСА

Усвојеник по потпуној адопцијн пречи је у праву наслеђа заоставштине свога поочима од женске деце његовог поочима Пок. М., који има две рођене кћери А. и Б., наследио је усвојени син Н. Н. је умро без рођеног порода и последње вол^е. На наслеђе његове заоставштине јавили су се његов усвојени син Р. и кћери пок. М., А. и Б. Р. је упућен као слабији у праву на парницу противу А. и Б. да докаже да је пречи у праву наслеђа од њих. Првостепени суд нађе: „Законодавац прописујући одредбу § 410 Гр. зак., обележио је границе наследног права усвојеника. По овој законској одредби усвојеник Н. од кога тужилац Р. доводи право на наследство, био је наследник пок. М., оца тужинех А. и Б. и по тој одредби он је имао права као наследник са ограничењима, како је та законска одредба поставила. Ова законса одредба императивне је природе и има се разумети тако, да усињеник стиче право на наследство свога поочима, а у случају да деце нема, право наследства има престати; смрћу његовом (усињеника) наследство прелази на родбину његовог поочима. Да је законодавчева намера била да и усињеник усвојењем новом усињенику сачува наследство, он би тако и рекао. Напротив законодавац је баш и нагласио да овако наследство, ако усињеник умре без деце и потомства, прелази на потомке поочима и помајке. Позивање тужилачке стране на пропис § 133. Гр. зак. и тражење да се на овај спорни случај примени ова одредба у вези § § 397 и 410. Гр. зак. неумесно је. Ова одредба законска (§ 133. Гр. зак.) у овоме спорном случају не може се применити, јер смисао одредбе § 410. гр. зак. био је баш тај, да поеинак, кад нема деце, усвојењем не може родитељски однос да ствара усвајајући децу, него треба да има рођену децу. Ово тим пре што законодавац у том пропису и то каже, да кад усињеник деце нема, онда потомство усвојитеља има доћи по законском реду на његово наследство. Кад се први став § 410. гр. зак. доведе у везу са одредбама § § 395. и 398. гр. зак., јасно је да је то наређење законодавац и ставио имајући у виду одредбу § 398. гр. зак., која не прави разлику да ли се деца родила за живота или после смрти очине, а то ће рећи наследство обезбеђује рођеној деци. Други пак став исте одредбе има се тумачити онако како је законодавац и поставио начело у одредбама §§ 398. и 395. гр. зак., има се дакле тако и схватити да је дете од тога родитеља рођено, а не усвојено. И један и други став је одвојен и сваки за себе има одвојен смисао и одвојено наређење, по првом је усињеник наследник,а по другом таквом усињенику наследници су само рођена деца или њихово потомство. Очигледно је, дакле, да