Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч

Страна 627

је намера законодавчева, постављајући ово начело, у поменутом § 410. гр. зак., тако и схваћена да се очува наследство рођеној деци, кад је ставио и реч „потомство". Другојачије се не може узети, јер усвојењем не ствара се потомство у смислу како га је наш грађански закон схватио, постављајући одредбе у § § 396. и 396. гр. зак." ... па је пресудио да се тужилац Р. одбије од свога тражења као неумесног и недоказаног. Б. А. С. пресудом бр. 3990/927 преиначи пресуду првостепеног суда: да је Р. пречи у праву наслеђа од А. и Б. са р аз л о г а: „Установом правне институције брака стварају се правни однос родитеља и деце. Али како је могуће да ови односи постоје и ван брака, то се право забавило и о односима родитељ и деце у оваквом стању. Затим право се забавило и односима родитеља и натуралне деце, рођене ван брака. Наш грађ. законик предвидео све ове три врсте односа и регулисао односе родитеља и деце: брачне-законске, усвојеке и природне. По нашем Грађ. зак. грађаетски родитељски однос постаје адопцијом туђег детета, па је предвидео, да усвајање туђег детета може бити на три начина: потпуно — § § 137 .и 138. непотпуно § 143. гр. зак. и хранитељство^ — : § 144. гр. зак. По § § 137. и 138. гр. зак. потпуно усвојено дете сасвим се изједначује са брачном усвојиочевом децом, а ако ових нема равна се са њима. Оно ступа у род усвојиоца и задобива његово породично име и сва породична права па и наследна, која има и у породици рођених му родитеља и која и даље задржава — § 138. грађ. зак. У наследном праву оно потпуно наслеђује са брачном децом усвојиоца, има право и на законско наслеђе усвојиочевих погомака, јер и они имају исто тако право на његову заоставштину, ст. II. § 410. гр. зак., пошто у наследном праву принципијелно влада начело реципроцитета, где год оно није изрично изз^зето. Према томе, стварањем грађанског родитељског односа у § 137. гр. зак., законодавац је имао за циљ да, кад извесно лице нема брачне деце, адопцијом туђе деце уводи у сва права и обвезе брачног детета, заснива путем угоеора о усиновљењу однос родитеља према брачном детету, са свима правима и обвезама брачног детета, из чега излази, да кад је овај однос регулисан у § 137. гр. зак., законодавац под изразима „деца" у даљим одредбама увек разуме како брачну децу тако и усвојену, пошто између њих, према напред помен. зак. пропису, не чини никакве разлике, што се види из тога, да кад је хтео усвојену децу да дели од брачне, то је јасно истакао, напомињући да се тиче само законске брачне деце — § § 464, 478. и 477. грађ. зак. — Одредба прописа § 410. грађ. зак. као диспозитивне природе, нормира да у случају смрти усвојеника без деце и потомства не само од поочима и помајке наслеђено, но и оно што сам