Branič

Страва 2

„Б Р А Н И Ч*

Број 1

Ово одбацивање Обичајнога Права, од стране Француских Кодификатора из год. 1804., објашЉава се жељом Кодификатора да стану на пут разноврсности (хетеоогености) која је, посебице у Грађанском Праву, владала у Старом, Пререволуционарном, Режиму у Француској (1'АпсЈеп Ке?1ше). И, заиста, тада је, у јужним земљама Француске, вредело, у главном, Писано Право т. ј. Право Римско (због чега су се те земље звале Земље Писанога Права, Рауз (Је ОгоЛ еспЈ), а у Средњој и Северној Француској важило је већином Обичајчо Право (зато су те области носиле овде име области Обичајнога Права, Рауз сЈе ОгоИ сои!ишЈег), и ових Обичајних Права било је толико да се тадашње време, у гом погледу, карактерисало речима: „Еп свап§?ап1 сЈе (1Ш§епсе, оп сћап§еаЛ (Зе 1ојз " (мењајући поштанска кола, човек је мењао и законе). Кодификацијом од 1804. која је једна сингеза ова два извора Права, Права Римскога и Обичајнога, хтело се извршити законско изједначење у Грађанском Праву, и онда је разумљиво да се обичаји правни нису усвојили као извор Права: иначе би, у току времена, законодавна унификација могла бити мање више оштећена. Отуда, француски судија не може, као основ својих одлука, узети правне обичаје, баш када би их и било, већ само писани закон. Разуме се да појединци могу, у својим приватно-правним пословима (ас1ез јипФдиез), дати важности, и у колико је реч о Грађанском Праву, правним обичајима, ако би такви обичаји постојали, и суд би морао њихове погодбе (соп!га1з, сопуепИопз) и ту санкционисати, у колико се оне не би противиле јавном поретку или јавном моралу (аг1. 6. С. С1У. {гапдајз), али, чинећи то, суд би само применио правило аутономије воље појединаца у приватно-правним односима (рппаре (1'аи1опошЈе бе уо1оп!е (1ез рагИсиНегб)*Ј а не неко Обичајно Право. Као Француски такав је и нови Бразилиански Грађански Законик од 1.Јануара, 1916. (са Изменама од 15. Јануара, 1915. год.):** ни он, у Уводу који садржи и одредбе о Објективном Праву, не помиње правне обичаје (видети специално чл. 7.). 2) Друга крајност то су Грађански Законици који, поред и уз Писано Право (Државне Законе), признају и правне обичаје као извор Објективнога Права. Такав је, н. пр., Немачки Грађански Законик. То аутори немачки изводе из чл. 2. Уводнога Закона (ЕЈп{ићгип§з§езе12 гиш Виг^егПсћеп Оезе1гђисће) од 18. Августа, 1896. год. (по н. к.), који вели „Оезек

*) О аутономији воље поједпнаца у Приватном Праву видети код М. Планиол-а. ор сИ„ I. I., р. 112. е! 5 шу .; К. 5а1 1п1гос1исИоп а 1'е1ис1е Аи ПгоИ ст1 аИетапЛ, р. 44., Ј. Репкћ, /,а уо1оп1е с1ек рагИсиИегз сотте сгеа1псе Ае с1гоИз рп\>ез, аг1јс1е риШе раг 1а „Ке\'ие Шшез^пеИе с1е ОгоИ сгу П", Рапб, 1929. (№ 1. Јапујег—Магб). **) Сос1е СК11 <3ез Е1а18-1ЈпЈз <1и ВгезИ 1гас1и11 е1 аппо1е раг Р. Оои1е, Р. Оадиш е1 О. 0'Агс1еапе Је Т\г ас, Рагјз М.ОССССХХУШ., са предговором (РгеЈасе) С1о\М5-а ВеуИадиа.