Branič

Број 1

,Б Р А Н И Ч"

Страна 11

осио«у Берлинскога Уговора од 13. Јула 1878. год., по н. к.). Какав је значај Обичајнога Права по том Законику, ми смовећ видели напред. Ако је закон непотпун, примениће се најпре аналогија (§ 7.) а, затим, то јест за случај да аналогија не би користила, природна правна начела § 7 „инсћ Огп па ШгИсћеп ОгипсЈбаиеп"), ако се не би тицало правних института где је изузетно допуштено Обичајно Право (§ 10.).*) г) Мађарско Приватно Грађанско Право. Оно вреди у Војводини: Обичајно Право ту је признато у опште као Објективно Право али само као допуна закона. Аналогија зато иде ту, свакако, пре Обичајнога Права.**) д) III. Случај одсуства и закона и правних обичаја. Српски Грађански Законик није ту довољно јасан, али доводећи у везу његове §§ 8. и 10. и имајући у виду § 8. Аустр. Грађ. Законика (аргументисање помоћу Аустр. Грађ. Законика јесте једно од интерпретационих правила код тумачења Српскога Грађ. Законика), можемо рећи да, тада, суди.ја има тако да реши случај „како да се (његово решење) са основима здравога разума и природне правице слаже" (§ 8 т јте Срп. Грађ. Зак.). То је, у главном, и одредба §-а 8. Аустр. Грађ. Зак. (2 део): „В1ејђ1 сЗег Кесћ1б1а11 посћ 2\уеИе1ћа{1, зо тизз бо1сћег шИ НЈпбЈсћ! аи{ сИе бог^ЈаШе §ебашше11еп ипЈ геШЈсћ ег\уоеепеп 1Јтб1ап(1е пасћ с1еп паШгћсћеп Кесћ1з§гип(15а12еп еп1бсћ!ес1еп \уегс1еп". Оба Законика у основи држе се овде школе Природнога Права по којој су се у природи налазили, такође, утврђени и непроменљиви, и правни односно друштвени закони, дакле онако исто као и закони физички: законодавац (и судија, ако је закон био непотпун) имао је само својим разумом да их открије.***) Новији Грађ. Законици формулишу овле друга правила. Тако, Швајцарски Грађански Законик, који изречно и јасно одређује домашај Обичајнога Права, стављајући га после аналогије [у опште, дакле, и законске и правне аналогије****): чл. 1. одељак 2.], овако се изражава,

*) Видети овде за Аустриско Право: Ог. А. Ећгепги^еј^, 8у$(ет с1ез оз1егге1сМзсћеп аИ^ететеп РтаГгесМз, Вагнј I. Егк1е На1пе: АИ^ететег ТеИ, Шјеп, 1925, 5. 52. а 56.; Ог. М. V. 51цђепгаисћ, СоттеМаг гшп бзТеггеТсМзсћеп аЦаететеп Шг^егИсћеп Оезе1гШсће, Асћ1е АиЛаце, Егз1;ег Вапс!, АУјеп, 190?., 8. 40., 41., 44., 45. За Хрватско Право видети: А. Кизпоу — Ог. 5. РобПоуЈс, Титаб Аиз/пјзкоти одсети Сгааапзкоти 2акотки, Кпј. Ргуа, 2а§гећ. з1г. 50. л 51. **) Видети код Др. 3. Пишкулића и Дј . И, Ђерђа, ор. сИ. Стр. 6. 3 11., о изворима Мађарскога Приватнога Права. ***) Види овде : Ог. Јозе{ Коћ1ег. [^ећгдисћ пег КесМзрћНозорМе, сЈгШе АиПа^е, уоп Ог Аг1ћиг Коћ1ег, ВегНп — Огипе\уа1с1, 1923 : Ма1иггесћ(, 1\а1иггесМз1ећгег; 1)г. Агпо1(1 Оувјп, Оге 1л>ћге уот Ма1иггесћ( ће.1 1еопап1 №Iзоп ипс! Л 'аМггесМ с1ег АиШагип^, ВегПп — Огипел\ г а1с1, 1924.; Пг Егпз1 8\>.'о1)()с1а, паз АИ^етете Впг^егИсће Оезе1гдисћ т ИсМе с1ег ећгеп КаМз, Огаг, 1926., специалнт стр. 36. и даље. ****) Ово излази из става: .Капп с1ет Оезе^ге кете Уог8сћп{1 еп1поттеп и'егс1еп, 80 зоИ с!ег К1сћ(ег пасћ Ое\уоћпћеН5гесћ{ еп1бсће1(1еп" у чл. 1. одељак 2. тога Законика.