Branič

Страт 18

,Б Р А Н Ч И"

Боој 1

томства, који су искључени § 396,и десцеденти женског потомства тј. мушки и женски потомци од кћери. Зато је законодавац прве и назвао „женскима" јер су сви десцеденти женског пола, а друге њиховим правим термином. Ако се хтео понова, у 2 ставу, вратити на кћери, зашто би их сада назвао „женскима" кад се тако није изразио у првом ставу нити ма где на другом месту у грађанском зако-ну; зашто би он узео овај сасвим нови израз који је и онако мутан и мање одређен. Ако резимишемо досадашње излагање добијамо следећи преглед: Постоје два корена из којих се развија потомство оставиочево, то су мушки и женски корен из којих се формира мушко и женско потомство. И мушко и женско потомство обухвата известан број потомака мушког и женског пола. Пошто је предмет нашег излагања наслеђе по § 400 овде ће нас нарочито интересовати сами потомци тј. наследници. Видели смо да њих има четири врсте: а) мушки десцеденти од мушког претка и б) мушки десцеденти од женског прегка, —- који чине мушке потомке; в) женски десцеденти од мушког претка и г) женски десцеденти од женског претка, који чине женске потомке. Ове четири категорије потомака пису на наслеђе позвани ни истовремено ни са истим обимом ирава. Разлог је био социјалног карактера јер је законодавац водио рачуна о склопу породице и задруге у Србији. У Србији су, кроз неколико векова, односи у породици и задрузи регулисавани обичајима. Породица и задруга биле су нека врста правних лица и, најчешће, звали су се к у ћ а, која је живела и одржавала се по неколико столећа и само су се мењали њени чланови. Кућа је живела и продужавала се с а м о преко мушких чланова, који су чували огњиште док су се женске, преудајом, свагда селиле. Дакле, обичај: да се кућа одржава само од мушког потомка до мушког, створио је .једну м ушкулозу од мушког корена тј. мушки предак-родоначелник са својим мушким иотомцима-десцедентима, формирао је једну специјалну грану мушког потомства — м у ш к у л о з у. Законодавац није могао изменити обичајне норме а да не разруши склоп породице. Али озаконивши обича.јни ред наслеђа, створио је специјални, повлашћени, ред наследника од лица који одржавају мушку лозу. То су наследници из § 396, чија су наследна права ближе регулисана § 399. Од четири категорије наследника у првом колену, законодавац је издвојио само једну и дао им §-ом 396 особиту повластицу. На наслеђе су позвати само мушка деца од мушкот п р е т к а, што показује да законодавац није водио рачуна нити о корену потомства, нити о полу било