Branič

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Верк Др. Хуго: Теоретско-практични приручник Југославенског грађанског парничког права. После коменгара законика о судском поступку у грађанским парницама од Др. Вероне и Др. Зуглие, добили смо изврсан приручник од Др. Верка. Док у коментару имамо низ скупоцених података и објашњења, који поједине законске прописе расветљавају и у међусобну везу доводе, ми у овом Верковом делу имамо не само приручиик, већ нешто више: и коментар и теоретски систем новог парничког права. Г. Др. Верку као члану Законодавног Савета Министарства правде још 1921 године поверена је израда нацрта законика о судском поступку у грађанским парницама. Од тог времена г. Др. Верк је стално на послу. Прву редакцију данашњег законика дала је комисија тројице наших познатих правника: Др. Верка, Др. Сове и Др. Скумовића. Последњу редакцију законску су дали Др. Аузнар, Ђ. Несторовић, Др. Метличић и Др. Аранђеловић. Др. Верку који је имао да изради први нацрт овог законика, на којему су остали чланови комисије дограђивали — припада заслуга да је аустријски грађанско-судски поступак усвојен као оновица нашег закона. То је питање у толико било теже и избор у толико судбоноснији, што је постојало више пројеката и гледишта, са које основе треба почети. У Србији за време рата довршен је гакозвани Нишки пројекат, на којему је највише радио наш неуморни правник г. Несторовић. Још пре рата у Хрватској је тадањи претседник банског стола г. Др. Сова довршио свој иацрт закона, који је полазио од Хрватског парничног поступка. Док су наши правници стајали уз Несторовићев пројекат Хрватски правници су предпостављали нацрт Др. Сове као основицу за рад. Правници из Војводине изјаснили су се међутим за мађарски грађански поступак, а сви ти пројекти и законици чак и потупак Босне и Црне Горе имали су низ заједничких принципа. То је долазило отуда што су сви они имали једну ближу или дату ооновицу са које су у свом постанку полазили. Та заједничка оновица био је аустријски законик о судском постуку у грађанским стварима од 1 августа 1895. На тој заједничкој основици г. Др. Верк је скренуо разне тежње, и аустријски законик постао је темељ даљег рада. Овај законик допуњен са пет новела које су у нашем поступку све искоришћене (неискоришћена је остала само шеста новела из 1929 године) преставља по мишљењу правника од праксе