Branič

Станко Трифуновић, докторанд права

ПРАВО ПРЕСТАВЉАЊА — 1иге ргоргјо е! шге аПепо Проблем права претстављања своди се на борбу двају супротних теза заснованих на два правна принципа: 1Ш(г ргирпо и шге и11епо. По првој тези, базираној на првом принципу, право престављања треба схватити као н ачело о регулисању учествовања у подели наследног права, као правило о формирању наследних квота. По другој тези, базираној на принципу шге а)1епо, право престављања треба схватити као начело о замени претка, као ступање наследника у положај претка. Ова друга теза има две теорије: По једној од тих теорија репрезентант заузима потпуно место свога претка, ступа у сва његова права. Тако, по овој теорији, унука од пређе умрлог сина — ступајући у право свога оца, појављује се у својству мушког наследника. Аутори, који бране ову теорију, стоје на гледишту да унука, од умрлог сина, у конкурсу са тетком, ову искључује из наслеђа, а у конкурсу са стрицем дели дедову заоставштину. По другој теорији репрезентанг само ступа у степен сродства према сЈесшиз у на место свога претка а и даље задржава природна својства. Право престављања дошло је да регулише једно стање створено умножавањем једне породице и гранањем потомства једног умрлог лица. Ако умрлог наслеђују синови или кћери, онда ово стање и не изискује потребу институције права престављања, пошто они као крвни сродници истог степена сроства, деле заоставштину сксшиб-а ш сарЛа, на једнаке делове по своме сопственом праву. Али ако на наслеђе долазе синови или кћери са унучадима или праунучадима или другим побочним сродницима, питање поделе наследства постаје теже јер се не усваја и ту деобатсарНа. Тако се онда, поред чисто правног, појављује и једно техничко питање, којим се има да одреди количина наследних квота. Да би истакнуто техничко питање дошло до примене тј. да би се могла одредити наследна квота, истиче се једно претходно, чисто правно питање: да ли и који од претендената на наслеђе треба да наследе; треба, дакле, претходно решити који ће бити наследници. О синовима и кћерима не може бити спора да они долазе на наслеђе по своме праву као непосредни крвни сродници оставиочеви. За унуке, праунуке и друге побочне сроднике не изгледа тако јасно јер