Branič

Страва 102

„Б Р А Н И Ч*

Број 2

како је у предлогу оптужбе представљено. Ово с тога, што је за постојање крађе по § 314 поменутог законика потребно да је виновник из користољубиве намере туђе ствари из туђег притежања присвојио, док се, међутим, из начина извршења дела, из предмета безначајне вредности по процени у 191 дин. види, да оптужени, узимајући ове ствари из пуне куће осталих, много скупоценијих предмета, које није дирао, није ове ствари узео у користољубивој намери, већ као млад човек из лакомислености узео је означене предмете за личну употребу. Кад није констатована намера за крађу, онда ни сам начин извршења ових дела пролажење кроз прозор — не може им дати вид крађе, јер се оптужени брани, да је могао ући кроз низак прозор. Са ових разлога и с обзиром на §§ 62. и 70. крив. Зако•ника, суд је оптуженог Будимира у смислу § 65. истог законика, пресудом од 5. септембра 1931 г.КЗП 888 казнио са три месеца затвора условно за две године. По изјављеној ревизији државног тужиоца, Касациони суд нашао је, да је окружни суд погрешно на ова дела применио наређење § 322. крив зак. Јер, да би се могло узети да ово дело стоји а не крађа потребно је утврдити да оптуженик, одузимајући ове ствари, није имао намеру, да њиховим присвајањем прибави противправну имовинску корист. Да би се утврдило да ове намере нема, потребно је да се из постугжа учиниочевих у моменту извршења самог дела јасно види, да се неће имовинска корист. Такав би поступак био, на пример, остављање новца или друге ствари по вредности равне однетој. Такав пак постунак окружни суд не констатује већ само то, да је оптуженик ствари узео из лакомислености за своју личну употребу а лична употреба не искључује имовинску корист. Према томе, радње оптуженикове, с обзиром на вредност одузетих ствари у 191 дин., садрже све елементе дела из I од. § 320. крив. зак. Дело из тач. 1. § 316. крив. зак. не стоји, јер је један од битних елемената тога дела затворен простор а окружни суд констатује, да стан, из кога су ствари покрадене, није био затворен, већ отворен а само ускакање кроз прозор у отворен стан не сачињава дело из тач. 1. § 316. крив. зак. Како је после извршења ових дела промењен кривични законик у погледу ових дела и сада ова дела долазе под одредбу I одељка § 314. крив. зак., то је Касациони суд према § 2. крив. зак. ценио- који је од ова два закона блажији, па је нашао да је садањи закон блажији, јер и ако су казне по оба дела исте, на дело из § 314. крив. зак. може се применити одредба § 321. истог законика, док се пре измена од 9-Х 1931 г. она није могла применити на дело из § 320. истог законика. Са ових разлога Касациони суд је донео пресуду којом