Branič

Број 3

,Б Р А Н И Ч"

Страна 137

жавних и општинских службеника као и код оних, који су запослени код већих новчаних завода или индустријских предузећа. Ко ступа у овакву службу добија објективан статус. Самим тим намећу се том лицу извесне дужности али с тиме и права, међу која долази и плата, која се губи псд извесним. условима. Плата је јасно и одређено утврђена. Радан је однос сталан уз извесна логична ограничења. Иначе, плата представ.'ћа право службениково које му не може нико одузети. Према томе, оваква подлога може увек послужити за. залогу повериочеву — у извесној мери. Ту скоро .један је суд одобрио забрану на дневнице народног посланика. По жалби дужниковој Апелациони је суд. оснажио забрану. — Постојао је и један ниансиран случај. Забрана ]е била одбијена са разлога што мандат народног посланика није био још верифициран. Апелациони суд је, сада, поништио решење и то са ових разлога, „погрешно је суд нашао да је посланичка дневница на коју се забрана тра;ки неодређен предмет — јер када се забрана тражи на дужникову дневницу као народног Посланика — онда је предмет за обезбеђење тачно одређен — § 378. г. с. п. јер је дневница законом одређена —■ па је суд забрану имао одобрити и без обзира на верификацију." Можемо само рећи да је пракса по овом питању неспорна. Пре неколико годинг Касациони Суд је оснажио овакво' решење.*) „Поднетим меницама у овереном препису доиста је доказана обавеза дужника, а прошлим роком опасност тражбине. Али, како потрзжиља не означује друге ствари, којима жели да се обезбеди већ тражи забрану само на посланичку ■дневницу дужника, то се од овог тражења има одбити, као неумесног — § 138. г. с.п." Истина, ни један закон није заштитио и изузео посланичку дневницу од забране: али- кад по чл. 120 Зак. о чин. и ост. држав. службен. грађ. реда чиновничка дневница не може бити предметом забране, то, аналого, важи и за посланичку дневницу. Јер ова, осим тога, не представља професионалну зараду дужникову на његово имање већ је намењена да са њоме народни посланик савесније, гачније и достојанственије отправља своју дужност народног представника, чија је функција од највеће важности по државу (чл. 46 и 88 Устава)." Настављамо нашу идеју. Ми сматрамо да § 378. г. с. п. не даје судовима овлашћење да они узабрањују дневнице а нарочиго дневнице народних посланика.

*) Видети чланак г. Мил. Смиљанића, судије, у Архиву за март и април 1927 год. „Да ли се може ставити забрана на дневницу народног посланика".