Branič

Страна 140

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

стоји дословно: „Који на опомену власти не плати оно, на што је осуђен, а неће ни да определи довољно, шта да му се за измирење дуга прода, томе ће полициска или општинска власт најдаље за пегнаест дана, од када је примила пресуду, пописати и процениги најпре покретне ствари, а ако оне не залегну и непокретне па продати их." Али ова се одредба може применити само приликом извршења пресуде пз . решења, и то не свих пресуда и решења, већ само оних, којима није претходило никакво обезбеђење за дуг. Да је тотако види се из следећег : 1) што глава XIV Б. под II Поступка, која садржи посебне прописе о забрани као средству обезбеђења, има своје особене прописе, који се односе на попис. Тако док цитирана алинеја § 466 оставља полициској власти рок од петнаест дана за извршење пописа, по § 403 овај је много краћи исти дан или најдаље сутра дан по пријему судског налога. Наводимо и пропис §§ 407 и 473 Поступка. 2) Код забране, која нас ингересује, поверилац самим захтевањем овога обезбеђења опредељује, да на покретној имовини дужника жели да се обезбеди, те се на истој попис мора и вршити, и у случају да овакве имовине — покретне — дужник нема уопште или довољно, полициска власт не може приступати попису и непокретности и одобрено обезбеђење једн.ога вида — забрану — преобраћати у обезбеђење другога вида — прибелешку, пошто оцена услова и само одобравање средстава обезбеђења спада у надлежност суда, те је према томе при попису по забрани неприменљиво наређење закона — § 466 ст. I — о реду, којим ће се имовина дужника узимати у попис. 3) Забрана није вољни акт дужника да би изјава његова о залози била мериторна, већ се код ње као код рј^пиз-а 1е§а"1е поступа на тај начин, што поверилац поименце наводи ствари, на којима жели да стекне залогу — § 378 Законика о поступку судском у грађанским парницама, а суд решењем и полициска власт пописом — §§ 384 и 404 исгог Поступка ову стварају, те је на тај начин и радња самог повериоца, сем инициативе за ту залогу, без икаквог утицаја на стварање ове залоге; и најзад 4) Дати ово право дужнику при попису по забрани значи, право обезбеђења довести у зависност од самог дужника, пошто је дужник при таквој ситуацији у могућности, да удејствовање забране изигра било давањем у попис туђе ст^вари или ствари, која је у спору или је већ предмет ,залоге. Да нагласимо, да је овакво поступање дужника могућно и поред одредаба §§ 307 и 314 Грађанског закоиика. Давање туђе ствари у попис може бити споразумно са самим сопствеником исте у циљу изазивања спорног питања, чија расправа има утицаја не само на хитност обезбеђења већ и на саму успешност истога. Искључујући случај пазалоге,