Branič

Стојан Јовановић, судија окружног суда за округ београдски — Београд

ЈЕДАН ПРОПИС КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА који се често заборавља у журналистици. Посведневно читамо у дневним листовима, да је на том и том месту извршено разбојнишгво, или да је тада и тада извршена крађа са масом појединости, које садрже материјал из претходног поступка по том кривичном делу, обично учињеном на дан два пре објављивања у листовима. Остављам на страну етику и васпитн}' страну тога и таквог објављивања. Присталица сам што већег напретка штампе, па не желим, да јој ма чиме наносим штете. Али то и такво објављивање у очигледној је опреци са Кривичним законом. Пропис § 151 истог Законика каже : „Ко путем штампе неовлашћено објави оптужницу или прибрани доказни материјал у кривичном поступку пре него што је ово об.јављено на главном претресу или ко на тај начин објави садржај главног претреса за који је искључена јавност или како су поједине судије гласале, казниће се затвором до три месеца и новчано до 3.000 динара." Смисао првог наређења овог прописа несумњиво је тај, да се пре претреса не сме објавити путем штампе, материјал до кога се претходним кривичним посгупком дошло. А „разлог закона" томе јесте, да се сачувају од јавности како моменти, који су важни за даље кривично поступање тако и, евентуално, име учиниоца кривичног дела. Јавност не сме и нема права да ствара своје предубеђење како о самом кривичном делу, тако и његовом извршиоцу, пре него што суд о томе каже своју реч. Јавност има благороднију улогу у судском поступку у ^опште, — не само кривичном. — Она може критиковати судску одлуку, ако иста није на месту, али само онда када је спор завршен. Само тада јавност може и исправљати органе судске струке. Али, њој је Кривичним закоником забрањено да судским органи!\1а натура своје мишљење. Знам да ће мпоги запитаги: па шта се онда у дневним ли-стовима може објављивати о учињеним кривичним делима' Ј Одговор је кратак: Може се најкраће нотирати чињеница,