Branič

Страна 158

Бро] .3

чену у тужби коју је приликом удаје донела, који јој пак њен муж Никола приликом повратка кући није вратио, а за доказ да му је исти донела поднела доказе који се налазе у акгима овога спора, које је првостепени суд правилно оце нио и кад је ради допуне доказне вредности ових доказа досудио допуњавајућу клетву тужиљи то је према томе имао расправити као спорно питање то, да ли тужиља која није разведена жена туженог, већ само одвојено живе, има право на повраћај овог мираза, ако заклетвом утврди да је исти лриликом удаје туженом донела или нема право на повраћај истог пре окончања бракоразводне парнице те је основ спора повраћај мираза а не и својина мираза. Ценећи ово питање Апелациони суд налази, да је првостепени суд погрешно нашао, да тражење тужиљино, да суд туженог осуди на повраћај мираза, зависи од окончања бракоразводне парнице између тужиље и туженог, а не само од одвојеног живота — па тужиљу са тог разлога од овог тужбеног тражења одбио, као од тражења неумеснг, заснивајући то своје налажење на §. 766. гр. зак. По §. 760. грађ. зак. мираз је добро које жена приликом удаје донесе мужу ради лакшег заједничког живота у браку. Спорна сума коју је тужиља приликом удаје донела као мираз туженом Ииколи, према овом законском пропису имала би да служи тужиљи и туженом ради подмирења заједничких потреба и олакшања заједничког живота у браку, а то је могуће само гада, када они заједнички живе. §. 766. гр. зак. по коме зак. пропису муж има право да ужива миразна добра све догле док брак између супружника граје, а на коме је пропису првост. суд засновао своје налажење, када се дсведе V везу са §. 760. грађ. зак. добија друто значење и има се разумеги тако да муж може уживати женин мираз само дотле док траје заједница живота у браку између супружника а не до окончања бракоразводне парнице, јер чим престане заједнички живот у браку између мужа и жене и муж престане да се стара о својој жени, престаје и намена прихода из миразног добра за подмирење заједничких потреба, а тиме престаје и разлог па и право мужа за уживање жениног мираза и жена је власна да сама своје миразно добро ужива. Па како је признањем парничара утврђено — §. 180. гр. суд. пост. да тужиља и тужени одвојено живе, то према напред изложеном тужиља има права на повраћај мираза у суми означеној у тужби ако досуђеном допуном заклетвом код првост. суда утврди да је исти приликом удаје за евога мужа туженог Н. у овоме донела. Према томе пресуда г:рвостепеног суда има се приначити и тужиљи у случају положене заклетве досуђене пресудом првостепеног суда досудиги право на повраћај мираза, и туженог Н. у том случају осудити на плаћање трошкова тужиљи — пошто је у том