Branič
3
Број 3
„Б Р А Н И Ч"
Страна 157
хнпнотезама, а судска пресуда у своме главном делу не може битн заснована на хипотезама. 2). Што повраћај мираза може да буде везан и за друге правне ситуације, које ће биги створене одлуком духовног суда, — а не само оне које се у тужби помињу: развод брака и одвојени живот. Према свему изложеном тужиља се има и одбити од досуде овог лругог дела свога тужбеног гражења, а њој остаје право да редовну тужбу подигне по своме нахођењу онда када пресудом Духовног суДа њен положај буде прецизиран. Овим се не вређа пропис § 304. тач. 4 г. с. п. јер се овом пресудом дефинитивно расправља први део тужбеног тражења, а други део оставља неизвесној будућности. Према томе када тужилачка страна није доказала да постоје услови за тражење повраћја мираза, она се од свога тражења повраћаја мираза има одбити као од тражења недоказаног — §. 178. г. с. п. и на закону неоснованог — § 766. гр. зак. у вези чл. 218 зак. о црквеним властима." На ову пресуду изјавили су незадовољство тужиља и тужени. Тужиља је незадовољна с тога што јој суд није признао основаност тражења повраћаја мираза после развода брака или досуђеног одвојеног живота а тужени с гога што је суд судио о ономе што од њега није тражено, противно §. 304. тач. 4. гр. суд. пост., што је нашао да овај спор има два основа и што је неправилно оценио поднете доказе и досудио тужиљи допуњавајућу заклетву. Налази да је разлог суда изнет мало више основан и исправан и сматра ла је суд требао донети пресуду у смислу овог разлога и дефинитивно одбити туижљу од тужбеног гражења. „Тужиља хоће, каже се у овом незадовољетву, у једном тесриском процесу пре развода брака да утврди нешто што може утврдити тек после развода брака." По горњим незадовољствима, Београдски апелациони суд, у своме првом одељењу, пресудом бр. 5877 од 21. августа 1930. год. преиначио је горњу пресуду првосгепеног суда и досудио тужиљи допуњавајућу заклегву на исту околност на коју јој је досудио и првостепини суд, са том разликом, што у случају, да ову заклетву тужиља положи, да јој исплати 250.000 дин. тужени И. Ј. без обзира на исход бракоразвовдне парнице. Наравно да је ову своју пресуду, која кида са досадашњом праксом и даје тумачење закона на готово преторски начин, Апелациони суд морао да образложи. Тај разлог гласи: „Погрешно је првостепени суд нашао, да је основ спорч. констатација миразног односа и повраћаја мираза — оба ова питања као спорна својом пресудом пресудио кад је тужиља својом тужбом бр. 29248, при којој је и на рочишту остала тражила, да јој тужени Никола врати мираз — суму озиа-