Branič

Број 3

,Б Р А Н И Ч"

Страна 161

нутог суда, која може бити донета по призиву. Па како ни једним зак. прописом није предвиђено да се на пресуду Апелационог суда не може уложити ревизија то је одлука Окружног суда погрешна. По § 334 Од. последњи ксп. противу одлуке Апелационог суда о призиву нема даљег правног лека. Па како у овом случају изјављена ревизија са призивом против пресуде Апелационог суда, против које по поменутом зак. пропису нема правног лека, то је по нахођењу Касационог суда. Окружни суд правилно нашао, да против пресуде Апелационог суда о призиву нема место правном леку. Стога је Касациони суд жалбу оптуженог С. по § 342 ксп. као неосновану одбацио." Као што се види из предњег разлога Касационог суда, овај суд сматра да нема места правном леку на одлуку Апелационог суда по призиву, базирајући своје гледиште на § 334 ксп. ш 1ше. Међутим ово гледиште не може се бранити са јаком аргументацијом пошто горња солуција није стриктна духу крив. •суд. поступка. Када се у §§ 335 и 337 ксп. каже: „Пресудом је повређен закон" онда је тумачење Касационог суда, с обзиром на горњи конкретан случај неправилно. Неправилно је са гога разлога што крив. пост. у горњим прописима под изразом „пресуда" разуме не само пресуде Окружног суда већ и пресуде Апелационог суда, којима такође може бити повређен закон. Аргуменат Касационог Суда из § 334 ксп. ш !ше да против одлуке Апелационог Суда о призиву нема даљег правног лека", — није аргуменат који иде у прилог тврђења, да на одлуку Апелационог Суда о призиву нема даљег правног лека. Кад би се стало на горње гледиште Касационог Суда са позивом на аргуменат из § 334 ксп. 1п {јпе онда би се дошло у сукоб са начелом које провејава кроз цео крив. суд. пост. да оптужени има права одбране пред свима инстанцијама кривичног правосуђа. Ово пак тим пре, што у овом конкретном случају није кривица до оптуженога што сн није изјавио призив односно ревизију на пресуду Окружног суда, већ пресудом Апелационог суда којом је повређен формални закон он је изазван да подигне призив односно ревизију противу такве пресуде Апелационог суда. Да законодавац није сматрао, да против пресуде Апелационог суда нема правнога лека, можемо навести § 410 став I ксп. где он изрично наглашава, да: „против пресуда Апелационог суда односно Окружног нема даљег правног лека." Дакле као што се види законодавац ири редиговању прописа који се односе на тако звани потпун призив, којим се побија пресуда судије појединца јасно је нагласио, да против одлуке о овом призиву, којим се војује против одлуке Окружног односно Апелационог суда нема места правном леку.