Branič

Страна 130

.БРАНИЧ'

Број 3

пракси било таквих случајева. И разумљиво, Окружни суд, је одбио да призна, решење о сиромашком праву које је издао Срески суд, за исправно, јер је сматрао да је донето од ненадлежног суда. Узгредно наводимо, да је ово питањакадлежности у аустриском и мађарском поступку, који су у главном били изворници и узор нашем Грађанском судском поступку, потпуно јасно изведено, а цела ова партија о сиромашком праву потпунија и систематизованија. Према овоме, странке се за признање сиромашког права могу обраћати само надлежним судовима, који могу спор да пресуде. А то ће рећи, да се за спорове до пет хиљада динара имају обраћати било којем среском суду, или оном где стално живе или где мисле водити спор. То исто важи и за слорове који се воде код Окружних судова, дакле већих од пет хиљада динара, само са том разликом, што ако молилац живи у месту где не постоји окружни већ само срески суд, а спор има да се води ван судске територије тога окружног суда, у томе случају молилац се обраћа за сиромашко право окружном суду под који спада срески суд у његовом месту живљења или се обраћа молбом среском суду с тим да срески суд исту пошаље окружном суду на решење. У практичном животу то изгледа овако: грађанин варсшице Алексинца ко.ји има намеру да води спор код Београдског окружног суда, за сиромашко право може се обратити или директно Београдском окружном суду или пошто у Алексинцу постоји само срески суд, окружном суду у Нишу као суду у чији судски делокруг припада Срески алексиначки суд. Сиромашко право у једном спору признаје се на основу исправног уверења о имовинском стању. Оваква уверења и ако не везују суд, ипак представљају основицу за признање сиромашког права (чл. 12 т. 4. 5. прав за извр. зак. о> таксама). Суд их допуњује, као што смо и раније навел« г проверава и по потреби чини извиђаје код појединих власти у циљу утврђивања стварног стања. За издавање ових уверења по чл. 1 уредбе о изд. и потвр. увер. о имовном стању, надлежан је председник (начелник) оне општине у којој странка, која намерава тражити сиромашко право, стално живи. У колико се тиче странаца, закон их дели у две групе, на оне који живе у нашој земљи и на оне, који не живе у нашој земљи. Они који живе у нашој земљи дужни су да поднесу уверење оне општине у којој имају сгално место становања, поред уверења о имовинском стању власти своје државе, која је по закону дотичне земље за то надлежна. За странце ко>ји не живе код нас потребно је ово последње уверење њихових власти (чл. 11 уредб. о изд. уверења), разуме се у свима случајевима, када су у питању странци потребан је и реципроцитет. (§ 164 ст. 2. грађ. суд. пост.). Молбу за имовинско уверење, странке подносе општинским властима, прилажући по обрасцу своје личне и имовинске