Branič
3
Број 5
,Б Р А Н И Ч"
Страна 253
цену а за сигурност извршења дао му је на име капаре 2000 дин. За доказ да је ова њива његова својина, поднео је судом потврђену тапију. Како тужени није исплатио куповну цену а њиву је примио у државину, то га је туижо суду и молио да га осуди на плаћање куповне цене а ако то не може, да се осуди да му њиву врати у својину. Тужени на тужбу није одговорио а ни на рочиште није дошао. Тужилац је на рочишту молио да суд донесе пресуду у смислу тужбе, пошто тужени ни у колико није порекао тужбене наводе, јер нити је на тужбу одговорио, нити је на рочиште дошао. — Тетовски првостепени суд по свршеном извиђању нашао је : По § 178 грађ. суд. пост. парничар је дужан да докаже факта, на којима оснива своје право. У овом конкретном случају тужилац ничим није доказао, да је закључио усмени угоаор о купо-продаји описаног у тапији имања, нити је доказао под којим је условима закључио исти уговор а није доказао ни то, да закупац држи и ужива спорно имање и да поменути уговорач неће да изврши уговор. Поднета тапија доказ је само о својини тужиочевој а не и о постојању закљученог уговора као и неизвршења истог. То, што тужени на тужбу није одговорио, нити на рочиште дошао, не даје гужбеним наводима доказну снагу, већ су у овом случају а према § 140. грађ. суд. пост. докази тужиочеви ослобођени само оних приговора, којих је тужени поменутим законским прописом изрично лишен за такав случај, те се с тога тужилац од свога тражења испуњења уговора има одбити као од тражења недоказаног. Са ових разлога, суд је пресудом од 5-УП-1931 г. Бр. 10395 тужиоца одбио од гражења извршења уговора т. ј. да му тужени плати 37 1 /« турских лира у злату, по одбитку капаре, као од тражења недоказанога. Скопљански Апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога III оделења од 1-П-1932 год. Бр. 665 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Погрешио је Апелациони суд, што је нашао, да тужилац није доказао, да је између њега и туженог закључен уговор о куповини спорног имања онако, како је у тужби представљено и зато га одбио од тражења као недоказаног, и ако тужени није ни на тужбу одговорио ни на рочиште дошао, нити је ма којим актом оспорио ове наводе тужиочеве. „Извиђање и суђење грађанских парница по закону о поступку у грађанским парницама може бити двојако: или сумарно — кратко, по прописима гл. XVII истог закона. „Овај је поступак писмен и у њему се тужени не саслушава и зато се у тужби морају поднети писмени пуноважни