Branič

Страна 224

,Б Р А Н И Ч*

Број 5

испуњена Европа. Тада и Папство игра извесну улогу у историји међународне арбитраже. Папи се обраћају с}?веренге за решавање њихових спорова. Са поновним стварањем великих и моћних држава са јаком централном влашћу, арбитража поново губи терен. Пред крај XVIII века она поново оживљује. Њеном познатом развитку у XIX веку допринела су два догађаја: Француска револуција и независност Сједињених Америчких Држава. У току минулог столећа у корист арбитраже много су радиле пацифистичке организације. Међународна арбитража тесно је везана са пацифизмом. Велики писци пацифизма и вечитог мира, Русо, Кант, Бентам и други, сви су врло ватрено проповедали арбитражу. Овој је великог полета дао случај „Аламбе" између Енглеске и Америке. Чињеница да су две велике силе свој спор поднеле: арбитрима, имала је веома повољних последица по арбитражу. Тада се јављају, поред ње, још неке занимљиве правне институције, медијација и међународне анкетне комисије и консолидација, која је у послератном међународном праву нашла оличење у једном важном органу Лиге Народа, у њеном Савету. Сви се ови, заједно са арбитражом, с правом истичу као путеви и начини да се између народа одржи мир. Другим речима као и свака друга судска функција, тако и њен најнесавршенији облик има увек један и исти главни и битни циљ: одржање мира и реда у друштвеној заједници, била она састављена од неколико лица или од педесет и више држава. Излишно би дакле било задржавати се на доказивању користи арбитраже. Из свега што смо до сада рекли јасно излази да је арбитража једна неумитна и природна фаза кооз коју мора да прође свако друштвено правосуђе. Али и поред својих добрих страна, она има и слабих. Њој се замера што код ње преовлађује дипломатски судски карактер. Арбитар, вели се, више измирује, равна, него што суди. Она је тај карактер задржала и после Хашке КонференцијеМира, која је 1899 године, једном међународном конвенцијом установила Стални Арбитражни Суд. Познато је већ да' је и поред једног међународног Бироа у Хагу и једног административног одбора као сталних органа, овај суд у ствари био само једна подужа листа имена виђених правника и политичара који се препоручују државама за арбитре у случају спорова. И поред његовог факултативног карактера, овај је суд у више махова својим функционисањем доказао своју корист, на пример у случају војних бегунаца из страначке легије у Казабланки, који је спор претио да доведе до рата између Немачке и Француске, али је сретно окончан арбитражом хашког суда, да поменемо само овај један случај. Покушаји у Хагу 1899 и 1907 да се уведе у међународне-