Branič

СУДСКА ПРАКСА

Срсдници мужељеви не могу аналого § 410. грађ. Зак. наследиги оно имање његове умрле жене, које је она по тестаменту наследила од умрлог јој мужа. Државни правобранилац тужио је суду Милутина и др. и молио да суд донесе пресуду: да држава Југославија има право наслеђа на целокупној имовини пок. Јулке а не тужени. За доказ поднео је решење неспорних дела судије из кога се види, да пок. Јулка после своје смрти није оставила никакве своје имовине, коју је сама стекла или донела своме мужу у мираз, већ је целокупну, по својој смрти заоставшу имовину наследила од свога мужа пок. Јанка, кас^ и то, да пок. Јулка није оставила никаквих сродника, који би је по Закону могли наследити а исто тако није оставила ни уговорних, ни тестаменталних наследника док су тужени, који се појављују као наследници пок. Јанка, његови даљи сродници, ге у наслеђу пок. Јанка не могу ни конкурисати. Према томе а по § 530. грађ. Зак. држава је једини наследник пок. Јулке, те се за њеног наследника има и огласити. Тужени су навели, да држава нема право иаслеђа имовине пок. Јулке, јер по § 416. грађ. Зак. миразно добро сво.је жене наслеђује муж и његови закони наследници, ако жена по својој смрти не би оставила крвне сроднике, па како је пок. Јулка сву после њене смртн заоставшу имовину наследила од свога мужа пок. Јанка, који јој је исту тестаментом завештао, то се у овом случају има путем аналогије изЕести, да су тужени наследници пок. Јулке. Ово тим пре, што је пок. Јулка по својој смрти оставила једино ону имовину, коју јој је муж пок. Јанко тестаментом оставио, јер би нелогично било, да законодавац даје право мужу и његовим сродницима да наследе миразно добро женино а да не дозвољава мужевљевим сродницима, да наследе оно имање, које је жени муж тестаментом оставио. Окружни суд у Ваљеву нашао је, да овде има места примени аналогије и да према томе с обзиром на § 416. грађ. Зак. држава нема права да наследи заоставшу и^швину пок. Јулке, већ тужени, као блиски сродници њеног мужа, пок. Јанка. У гом смислу и донео је своју пресуду од 1.-Х-1931. г. Бр. 24751. Београдски апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога III оделења од 27-11-1932 год. Бр. 1402 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога :