Branič

Страна 341)

.БРАНИЧ-

Број 7

„Законско наслеђивање између супруга чини изузетак од. општег система ингестатског наслеђивања, усвојеног грађанским законом, по коме су, у недостатку тестамента или уговора о наслеђу, на наслеђе позвани само најближи крвни сродници у правој или побочној линији а по реду, сдређеном по §§ 395 -408. грађ. Зак. а не и сродници по тазбини. Оно почива на особеним лично и имовно - правним узајамним односима између супружника и условљено је нарочитим законским претпоставкама, да је умрли и преживели супруг до смрги умрлог са њим у законом браку живео. Јер. ако су раније били судом растављени, ако је преживели супруг умрлог вероломно оставио, или је муж жену по жестини срца од себе отерао, онда по § 417. грађ. Зак. право узајамног наслеђивања супруга престаје. Сем тога, право преживелог мужа да наследи заоставштину своје раније умрле жене није неограничено, већ се своди по § 416. грађ. Зак. Само на она добра, која жена мужу у браку принесе ради лакшег заједничког живљења, од којих она остаје сопственица а само прнплод од њега спада под заједнички потрошак, за који муж није жени одговоран„Према овоме, муж може наследити од умрле жене само ону њену заоставштину, коју је она за живога стекла и у брачној заједници са мужем заједнички уживала до своје смрти, дакле само њена миразна добра и то у случају ако она нема никаквих других Законих наследника. ,,И Окружни и Апелациони суд у својим пресудама су правилно утврдили, да спорна заоставштина пок. Јулке није била њено миразно добро, јер је она није била прибавила у својину за живота њеног мужа пок. Јанка, ни док је трајао брак између ње и пок. Јанка, већ тек после смрти Јанкове, кад више није ни постојао брак између ње и пок. Јанка пошто јој је све спорно имање тестаментом оставио у наслеђе сам Јанко, од кога је он био сопственик до своје смрти и док је брак измђу њих трајао, па је тек после његове смрти по § 394. грађ. Зак. својима овог имања прешла на пок. Јулку као наследника. Према овоме спорна заоставштина пок. Јулке, псшто није била њено миразно добро, не спада у оно имање, које би њен муж пок. Јанко могао по § 416. грађ. Зак. наследити. Но, и кад би се узело, да муж по § 41). грађ. Зак. мсже наслелити и она заоставша добра своје раније умрле жене, која нису била миразна, опет не би могао пок. Јанко наследити спорну заоставштину пок. Јулке и да је надживео њу, јер је пок. Јулка могла стећи исту по основу, по коме ју је прибавила, само после смрти пок. Јанка као тестатора, када већ више није ни постојао брак између њих Ни тужени, као, евентуални наследници пок. Јанка, немају право на наслеђе спорне заоставштине пок. Јулке с тога, што по духу § 416. грађ. Зак., не долазе са сопственим директним