Branič

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 345

„Државни Савет у свом I одељењу узео је у разматрање сва акта овог спора, па је нашао: да у овом случају постоји негативни сукоб надлежности између управних вдасти, Министра Финансија и бана зетске бановине, које би власти о предмету коначно одлучивале — јер су и решења бана у смислу чл. 76 3- У. У. у чл. 18 3. Д. С. донета у другом степену коначгаа." Но при овом питању треба узети у обзир и пропис § 9. 3. У. П. по коме о сукобима више државних власти у по» гледу стварне или месне наддежности, решава њихова непосредна виша власт, дакле без обзира да ли би те власти о спору имале да коначно одлуче. На пр. за расправу сукоба надлежности између среског начелника у Дубровнику и Бана Зетске бановине о томе, која је од ових двеју власти надлежна за расматрање општинског управитељства у Дубровнику, што према сл. 103 и 107 општ. правилника за Далмацију, зависи о тога да ли се ради о једној одлуци општинског управигељства из пренесеног или властитог делокруга, био би надлежан да расправи такав сукоб надлежности Министар унутрашњих послова, као виша заједничка управна власт, а : не Државни савет како би то имало бити по чл. 46. 3. Д. С. Што се тиче самог поступка, по коме се појављени сукоб надлежности има изнеги на решење пред Државни Савет, чл. 46. 3. Д. С. прогшсује посебни поступак, кад је у питању позитивни, а посебни кад је у пигању негативни сукоб надлежности. У случају позитивног сукоба надлежностн, т. ј. кад две власти задржавају за себе надлежност у истој ствари, предлог може поднети свака од заинтересованих власти у року од 30 даиа. Закон не предвиђа од кад има тећи овај рок, али је логично да се има узети од дана када је заинтересована власт позитивно сазнала, да се по истој ствари огласила надлежном и друга која власт. Овим законским прописом управне, сдносно самоуправне власти су само овлашћене да могу, « не и да морају поднети предлог за решење насталог позитивног сукоба надлежности. Како странка по закону нема овлашћење да може и сама поднети предлог за расправу оваквог сукоба надлежности, а власти га не би хтеле саме поднети, значи да, бар теоријски, постоји могућност да по истој ствари постоје две коначне одлуке двеју разних власти. Оваква би могућност могла наступити и код спорова о пречем праву државине по § 466 Грађ. Суд. Пост. противу одлука полицијских власти, јер по напред наведеној одлуци опште седнице Државног Савета, те би одлуке имала да ра■справља виша управна власт, а потом управни суд и Државни Савег. Док по одлуци опште седнице Касационог Суда такве одлуке полицијских власти имали би да разматрају редовни ■судови.