Branič
Страна 346
,Б Р А Н И Ч"
Број 7
Апстрахујући могућност да по истој ствари може доћи додве извршне одлуке разних власти, за странку постоји можда чак и ненакнадива штета, већ и по томе, што ће у таквом: спору донети одлуку она власт, која прва прибави акта, и ако је баш та власт била ненадлежна а странка нема могућности да сама поднесе предлог за расправу насталог сукоба,. већ мора путем тужбе управном суду, одн. Државном Савету, сачекати окончање спора, који ће можда много дуже трајати него расправе сукоба надлежности. Док, као што смо видели, предлог за решење позитивног сукоба надлежности може поднети само заинтересована власт, дотле предлог за решење негативног сукоба надлежности, г. ј. сукоба, који је настао зато шго две власти у истој ствари одбијају од себе надлежност, може поднети само заинтересовано лице и то у року од 15 дана, од када је при-, мило решењ-е друге власти по реду. У § 10 3. У. П. предвиђено Је, да ће управна власт, која прими поднесак, за чији рад није надлежна, без одлагања донети одлуку о својој непадлежности и што пре је досавити странци. Наравно да би управна власт у тој одлуци, ма да је закон не обавезује, требала да означи и упут за странку коју власт сматра надлежном- Странци стоји на вољу, ако ипак сматра да је баш та власт надлежна противу одлуке те власти да употреби правно средство, или да поднесе другој власти жалбу, па на случај да се и га друга власт огласи за ненадлежну да поднесе са потребним документима, предлог Државном Савету за расправу овог негагивног сукоба надлежиости. Но ако је за власт, која је примила поднесак, за који није надлежна, несумњиво јасно, која је власт надлежна за рад по истом, она ће га, како то прописује § 10 3. У. П. т. 2, без одлагања упутити власти надЛежној за пријем и даљи рад„ У пракси има случајева да та друга власт, на случај да сматра себе ненадлежном, ставља предлог Државном Савету за решење сукоба надлежности, који је предлог по чл. 46 3. Д. С. недопуштен, с обзиром да по овом пропису негативни сукоб пред Државним Саветом може покренути само заинтересовано лице. Овакво гледиште заступа и решење Државног Савета од 4 марта 1932 год. бр. 3797/32 : „Својим писмом од 19 фебруара 1932 г. III Бр- 68615 Министар унутрашњих послова доставио је Државном Савету на решење негативни сукоб надлежности између подручног му Министарства унутрашњих послова и Министарства финансија, којм је настао тиме, што су оба Министарства одбила своју надлежност да се, по изјављеној жалби, Таљковић Павла, финансијског приправника Дунавске Бановине, упусте у расматрање решења Бана Дунавске Бановине од 8 јула 1931 Државни Савет у свом I Одељењу узео је у расматрање овај захтев, па је нашао: према ставу III чл. 46 Закона о др-