Branič

Број 7

„Е Р А Н И Ч-

Страна 327

Органи који су овлашћени да нареде притвор јесу: а) истражни судија, б) срески судија, в) ненадлежни судија и г) полицијска власт. а) И с т р а ж н и с у д и ј а, п о § 113 к. с. п., о в л а шћен је да нареди при гвор. И свега су два случаја у којима истражни судија може наредиги пригвор и то су: хПрво, у случају побуне, метежа или при ком другом кривичном делу, у коме унествује много лица, а под условом да се учиниоци не могу одмах наћи, истражни судија може наредити притвор свих лица која су у близини била и за која се сумња да су V извршењу дела учествовали § 121 к. с. п. Друго, када истражни судија изиђе на место учињеног дела, и то ради извиђања самог дела, он може свакоме, за кога нађе да је го потребно, наредити да се несме, за један или два дана из места удаљавати. Ко се овој наредби не би покорио, истражни судија га може притворити § 122 к. с. п. У оба ова случаја притвор траје само дотле, док притворена лица не буду саслушана од истражног судије, што и јесте главни циљ ових притвора. По саслушању ових лица истражни судија мора их пустити у слободу, или против њих наредиги истражни затвор — § 118 к. с. пТрећи случај, у коме би истражни судија могао наредиги притвор, и сувише је споран. На име, у т. 1. § 112 к. с. п. предвиђено је облигаторно довођење, реално позивање окривљеника, за кога постоји који од законских основа за притвор (§ 113 к. с. п.). Доведеног окривљеника, у овом случају, истражни судија би ставио у притвор, а тај притвор, по речима др. Доленца — „може да траје код оних ствари, за које је надлежан окружни суд, само неко вријеме — наиме дотле, д о к с т и г н е приједлог државног т ужиоца за отварање истраг е-" 3 ) Ако сам добро схватио изложено мишљсње, по истом би, истражни судија морао наредити пригвор доведеног окривљеника — (§ 112 к. с. п.) само зато, и дотле, док не стигне предлог државног тужиоца о отварању истраге. Ово би било немогућно и погрешно, а ево зашто. Истражни судија нема сопствене иницијативе, већ мора да сачека редлоге државног тужиоца. Без предлога државног тужиоца кстражни суди ја би могао, по § 94 к. с. п., извршити само оне извиђајне радње, које се без опасности по циљ кривичног поступања неби могле одложити. А у те радње ће спадати извршење увиђа.ја, саслушање повређеног, који је на умору, и т. д., а никако и наредба за довођење окривљеника. И према томе, када је истражни судија у случају облигаторног довођења, (тач. 1. § 112 к. с. п.) издао наредбу за довођење окривљеника, он је то несумњиво учинио, пошто је, претходно, прибавио потре-

:! ) Др. Метод Доленц ор. ск. Мјесечник за 1931 г. бр. 1—2, стр. 45.