Branič

Број 7

"БРАНИЧ 1

Страна 371

јп(;ег раг1еб — и путем уговора — облигације, а без уписа у баштинске књиге (1ез Нугез 1"опс1егез). Нарочито је од важности истаћи начело чл. 2279 — француског грађанског законика: »Еп 1'аИ (1и теђ1е 1а розбезбЈоп уаи! 1Нге« — по кодме се својина стиче самом посесијом ствари без обзира да ли је ствар туђа или онога од кога је примљена. Слично томе иачелу имамо и пропис у нашем грађанског законику у §-у 221. Том IV. садржи детаљно излагање о наследном праву (1ез зиссез-зтпз) а Том V говс-ри о поклону -на случај смрти и тестаменту (1ез с1опаИопз 1ез1атеп1б) где се на широко а у вези са одлукама Касационог суда, расправљају питања о тестаменталном и интестанском наслеђивању. Том VI и VII садржи готово најзначајније излагање у целом делу, а то је излагање о облигацијама, у коме се излаже материја кз Општег и Посебног дела облигационог права (1ез ођН&аИопз — зоигсез, еГГе1з), — а у коме је излагању дата синтеза облигационог права до најмањих детаља. Нарочито је добро и детаљно обрађена партија о накнади штете, која партија код нас није обрађена у довољној мери. У тому X и XI дегаљно се излажу уговори као извори облигација, где се повлачи основна разлика између конвенције и уговора у ужем смислу. У овом се делу излажу посебни уговори (1ез соп1га[з ауПз, уеп1е, 1опа&'е). Овде је од значаја споменути уговор о раду који сачињава значајну новацију у грађанском праву за који остала законодавства а нарочито нан1 и аустријски незнају. Они уговори су од великог интереса .за право као и економски интерес једног народа а нарочито данас када постоје тако компликовани односи између послодавца и радника. Ове уговоре није познавало Римско право чији је систем као и цело право провејавало духом индивидуализма. Римско право било је егоистичко и индивидуалистичко. Томови VIII и IX сачињавају такође значајно излагање о имовинском режиму у брачном праву који је режим према француском праву т. зв. режим заједнице добара, то је општи законски режим поред т. зв. режима одвојених добара — уговорни режим. Ово монументално дело завршава се Томом ХП и XIII у којима се излаже такође веома значајна материја о хипотекарном праву (1ез зиге{ез гееПез - ргтк^ез, овде се излаже у свима детаљима начин стицања и губљења заложног права и привилегије, што се нарочито подвлачи у француском праву и у коме се видно прави разлика између привилегије и хипотеке. У овом погледу нарочито је изразито обрађена француска јурисприденција. Према свему изложеном можемо ово дело препоручити нашим 'правницима како теоретичарима тако и практичарима као дело без кога не треба да буде ни један од њих, јер ово дело као што смо видели у себи садржи потпун систем грађанског права које је плод читавог века рада француских теоретичара и практичара, а које стоји у тесној вези са социјалним покретима и прогресом човечанства. Боривоје Д. Петровић, суд. припр. окр. суда за град Београд

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

Уписан у именик адвоката: 1. Лазовић Драгутин Д. са седиштем канцеларије у Чачку. Избрисан из именика адвоката : 1. Радовић Чедомир, услед одрицања.